Српска координација: Насиље над Србима на КиМ не престаје ни 23 године од усвајања Резолуције 1244

Удружење Српска координација је, поводом 23 године од усвајања Резолуције 1244, оценило да насиље над Србима, преосталим институцијама Републике Србије и над Српском православном црквом на Косову и Метохији, не престаје ни данас.

У саопштењу Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије се наводи да је то насиље попримило нове облике, кроз насиље квазиинституција које су, како се наводи, формирале нелегалне сепаратистичке власти Албанаца на Косову и Метохији.

„Српска координација указује на историјски неуспех Унмика и Кфора да на Косову и Метохији изграде друштво у коме ће постојати елементарна владавина права и поштовање основних људских права за српски народ“, истиче се у саопштењу.

Како се констатује, и данас, више од 23 година од установљења привремене управе Уједињених нација на Косову и Метохији, на овој територији влада „култура“ некажњивости за злочине почињене над Србима, одсуство поштовања елементарних људских права Срба и одсуство суочавања са прошлошћу у албанском друштву.

Српска координација подсећа да је Резолуција Савета безбедности УН 1244, којом је експлицитно потврђен територијални интегритет и суверенитет Југославије, односно Републике Србије као државе наследнице, на снази и да из те чињенице проистиче обавеза Уједињених нација и свих земаља чланица Уједињених нација да спрече даље систематско насиље и кршење људских права, да допринесу владавини права на овом делу територије Републике Србије и успостављању суштинске аутономије Косова и Метохије.

„Истовремено са усвајањем Резолуције 1244, 10. јуна 1999. године, на Косову и Метохији наступило је стање насиља, безвлашћа и безакоња у коме су људска права Срба и неалбанаца систематски кршена од стране екстремиста и терориста албанске националности. У периоду јуни-децембар 1999. године, услед безвлашћа, систематског и масовног оружаног насиља албанских терориста и припадника паравојних снага над српским народом и припадницима неалбанских мањина, са Косова и Метохије прогнано је преко 242 000 лица највећим делом српске националности. Етнички прогон је, према последицама имао геноцидне размере: од 437 места у којима су живели Срби до 1999. године, изузимајући општине Лепосавић, Звечан и Зубин Поток, Срби су у потпуности прогоњени из 312 насеља. Од увођења привремене управе Уједињених нација на Косову и Метохији до марта 2009. године, забележено је више од 7.000 етнички мотивисаних напада, убијено је преко 1.000 Срба и 104 грађана других националности, киднаповано је 841 Срба а 960 је тешко рањено“, наводи се у саопштењу.

Додаје се да судбина више од 570 несталих и киднапованих лица српске и других неалбанских националности, до данас није утврђена, а повратак прогнаних практично онемогућен.

Колективно протеривање Срба праћено је, како се додаје, и организованим масовним уништавањем средњовековних споменика културе, сакралних и верских објеката и културних и цивилизацијских трагова вишевековног присуства српске цивилизације, државе и народа на простору Косова и Метохије, укључујући више од 150 цркава и манастира. Такође, систематско насиље обухватило је и имовину прогнаних, присилно несталих и убијених лица. Поред око 27.000 узурпираних стамбених јединица, од јуна 1999. године уништено је око 18.000 кућа а узурпирано више од милион катастарских парцела земљишта у својини Срба.

Систематско и масовно насиље, догодило се у присуству „међународних безбедносних и међународних цивилних снага“, чији мандат је обухватао обезбеђивање јавног реда, мира и сигурности за све грађане на Косову и Метохији, демилитаризацију „ОВК“, успостављање безбедносног окружења, осигурање јавне безбедности и реда, одржавање цивилног реда и закона, заштиту и унапређење људских права и осигурање безбедног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове, указује се у саопштењу.