Контраефекат Шолцових порука: Посета немачког канцелара доказала да су ставови Србије оправдани

Поруке које је послао немачки канцелар Шолц и које се у последње време шаљу Србији, та уцењивања по питању Руске Федерације, Косова и Републике Српске, требало би да у великој мери учврсте политику Београда у правцу неутралности и несврставања, оцењује научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић.

Посета немачког канцелара заправо је, уверен је Митић, имала контраефекат, јер је практично оправдала и дала додатну легитимизацију досадашњим српским ставовима и по питању санкција Русији, и по питању Косова и Републике Српске.

Коментаришући за Спутњик изјаве Олафа Шолца, који је у оквиру прве посете земљама Балкана у својству канцелара боравио и у Србији, Митић каже да у њима није било ничег пријатељског према нашој земљи, напротив, фокус је био на изузетно негативним порукама и по питању увођења санкција Русији и по питању Косова.

Бруталне поруке Олафа Шолца

„Али ништа од тога није ново нити изненађујуће. Мене чуди то што су се неки изненадили, јер је став Немачке јасан још од 2008. године. Наиме, јасно је да цела ова прича око неког споразума који се не назива признањем у суштини представља само дискурс који прикрива реалност, а то је да и Немачка и све друге западне државе које су признале независност Косова под било каквим споразумом Београда и Приштине виде управо то – признање Косова од стране Београда. Дакле, нема ту ничег новог и то је у складу са досадашњом и будућом политиком Немачке, само је можда бруталност са којом је то изречено неке изненадила“, каже Митић.

Посета канцелара Шолца показала је, додаје наш саговорник, да Немачка нема неку посебну идеју о томе како да процес европских интеграција повуче напред.

„Било је ту неких финих речи, неких надања и жеља, али не постоји никакав конкретан план, нити мислим да је то могуће у оваквој констелацији односа у којој је став Берлина, Брисела и других актера на западу према Београду – уцењивачки. Дакле, чак и да нема ситуације везано за Украјину, чак и да нема захтева да се Руској Федерацији уведу санкције, довољно је то што се од Београда тражи по питању Косова и притисак на Републику Српску да се схвати да те поруке нису ни мало пријатељске нити добронамерне“, категоричан је Митић.

Циљ Немачке – заокруживање доминације на Балкану

И за историчара и политичког аналитичара Драгомира Анђелковића Шолцова посета прошла је без икаквих изненађења будући да је, како каже, председник Вучић недавно у Берлину све те поруке већ добио, можда другачије исказане, али суштински сличне.

„Ту је, пре свега, захтев да идемо ка нормализацији односа са Косовом по принципу две Немачке, а ми добро знамо шта је то – признање Косова и прихватање те самопрокламоване творевине као државе, с тим што Косово, за разлику од две Немачке, неће да буде Србија. Чули смо и захтеве да се Србија дистанцира од Русије, односно да јој уведе санкције, што је опет по принципу затвореног кола спојеног са Косовом. Дистанцирање од Русије по аутоматизму значи прихватање косовске сецесије јер се одричемо подршке Москва која спречава да Косово уђе у УН, чиме се заокружује лажна косовска државност“, појашњава Анђелковић.

Јасно је, наводи наш саговорник, да је Немцима пре свега циљ да заокруже своју доминацију на Балкану тако што би Србија прихватила лажну косовску независност, након тога би асистирала централизацији Босне и Херцеговине, а онда бисмо сви заједно ушли у НАТО.

Немцима не одговара детонација на прагу ЕУ

„Немачки канцелар је био експлицитан али, на срећу, није претио. Ми смо га саслушали, али смо рекли да је за нас неприхватљиво и дистанцирање од Русије и прихватање лажне косовске независности. Такође, мислим да обе стране имају разлога да одржавају економску сарадњу и да су Немци свесни да притисак на Србију детонира читав регион, јер би се то онда пренело и на Косово, Црну Гору и БиХ, а њима не одговара детонација на прагу ЕУ. Са друге стране ми смо свесни да би се превелико заоштравање са Немачком одразило на наш економски амбијент, а то нам не треба“, каже Анђелковић.

Он не мисли да се након посете немачког канцелара Србији сужава маневарски простор јер, како каже, ми ионако већ дуже време живимо у зони лажи где сви причају једно, а раде друго.

„Европска унија прича да жели да нас прими у своје редове, а заправо поставља услове који су немогући, док ми причамо да смо спремни да идемо европским путем и да нам је то приоритет, а свесни смо да никада нећемо ући у ЕУ ако се не одрекнемо себе. Тако да се у оба случаја ради о празним причама, али оне на неки начин омогућавају да се живи – нама је потребна економска сарадња са Западом, а Запад са друге стране не жели да кулминира криза на Балкану. У том смислу нам маневарски простор није ништа мањи него што је био раније, иако ни раније није био велики“, оцењује историчар.

После Шолцове посете јасно је, истиче Александар Митић, да би свака друга политика од ове коју имамо, а која се базира на несврставању, неутралности и политичкој независности, водила потпуном урушавању српских националних интереса у свим сегментима.

„Jако је битно истаћи да је то нешто што није везано само за украјинску кризу, већ је нешто много шире, далекосежније и тиче се фундаменталних интереса, територијалног интегритета Србије и одбране Републике Српске. У том смислу је било важно то што је речено да је апсолутно неприхватљиво да Немачка толико подржава територијални интегритет Украјине, а да у наредној реченици потпуно урушава територијални интегритет Србије. Али и те како је важно и да се спречи било каква нормализација неког оваквог немачког дискурса тиме што ће се рећи да из свега тога може да се извуче и нешто добро и позитивно по Србију јер је приступ којим се покушава оправдати изузетно чврст, да не кажем бруталан приступ Немачке, противан и реалности и нашим интересима“, закључује Александар Митић за Спутњик.