- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Ако НАТО уђе у Молдавију, то ће довести до грађанског рата

© Sputnik / Miroslav RotarМолдавске заставе на протесту опозиције у Кишињеву
Молдавске заставе на протесту опозиције у Кишињеву - Sputnik Србија, 1920, 12.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Покушај прекрајања граница, као што је био случај са Југославијом и са српским Косовом, овог пута неће проћи, истакао је за Спутњик молдавски политичар и депутат Богдан Цирдја, коментаришући упозорења да Запад припрема војно и политичко присаједињење земље Румунији.
Цирдја наводи да су се појавили моћни геополитички играчи, попут Русије, Кине, Индије и Бразила који су озбиљна противтежа Западу и НАТО-у.

„Стога им планови за уништење, слабљење и распарчавање Русије не иду на руку“, истaкао је.

Цирдја каже да би амбиције Румуније и НАТО-а у Молдавији могле би да доведу до грађанског рата у тој земљи, а да би реакција Русије у том случају била жестока.
„Ако НАТО уђе на територију Молдавије, то може аутоматски да изазове грађански рат, војни сукоб са Придњестровљем, а то ће аутоматски изазвати одговор Русије, јер у Придњестровљу има око 1.500 руских мировњака, а ту је и највеће војно складиште у Југоисточној Европи, које се налази у Колбасни“, сматра Цирдја.
Он је уверен да би одговор Москве био оштар и муњевит.
„С обзиром на то да Русија има моћну Црноморску флоту, која је наоружана системима „Калибар“, ракетним системима – „Оникс“ и хиперсоничним ракетама „Кинжал“ нико не сме да се игра са Русијом... Другим речима, на сваки покушај да се пипне Придњестровље и руски мировњаци, одговор ће бити тренутан, веома тежак и поразан. Спреман сам да се кладим у то“, рекао је Цирдја, коментаришући упозорења бившег председника Молдавије Игора Додона да Запад провоцира дестабилизацију у Молдавији како би оправдао „своје војно и политичко приступање Румунији и распоређивање НАТО трупа на територији земље“, те да се процеси наоружањавања и антируске хистерије специјално дешавају да би се оправдало присуство НАТО трупа на територији Молдавије.
© Sputnik / Евгений Одиноков / Уђи у фото-галеријуПредседница Молдавије Маја Санду је држављанка Румуније
Маја Санду - Sputnik Србија, 1920, 08.06.2022
Председница Молдавије Маја Санду је држављанка Румуније

На челу Молдавије, а у џепу румунски пасош

Цирдја такође наводи да је феномен латенте румунизације Молдавије већ покренут, а да независност те земље „постоји само на папиру“.
Он напомиње да готово читав државни врх те земље већ има румунско држављанство, укључујући молдавску председницу Мају Санду, председника парламента Игора Гросу и премијерку Наталију Гаврилицу, што се, како је оценио, вероватно дешава први пут у историји земље.
„Имамо грађане са румунским пасошима и држављанством на свим највишим државним функцијама - у Влади, Уставном суду и тужилаштву. Стигли смо дотле да и шеф Тужилаштва за борбу против корупције, који је тек именован, има америчко држављанство. Чак је и шеф Информационо-безбедносне службе (СИБ), која је пандан руског ФСБ-а, држављанин Румуније. Дакле, специјалне, обавештајне службе контролишу и воде држављани Румуније, па о каквом онда суверенитету и независности државе можемо говорити?!“, истиче Цирдја.
Он додаје да ће наредних дана, према најавама Игора Гросуа парламенти Молдавије и Румуније, по први пут у историји, одржати заједнички састанак два парламента, док су претходно одржани и састанци влада две земље.
„Данас је је румунски Депатмент за односе са Молдавијом јавно и свечано саопштио да је скоро милион Молдаваца добило румунско држављанство. Подсетићу, данас на територији Молдавије живи 2,6 милиона грађана, што значи да више од једне трећине становништва има румунско држављанство...“, каже Цирдја.
Осим тога, поједини румунски политичари ситуацију у Украјини користе за решавање својих политичких амбиција у циљу прекрајањања граница.
„Недавно се пољски председник Анџеј Дуда састао са Владимиром Зеленским и изјавио да не би требало да постоје границе између Украјине и Пољске, а у последње време све више румунских највиших званичника изјашњава да је Молдавија део сфере геополитичких интереса Румуније, да имамо заједничку границу, заједничку културу, заједничку историју... Намера неких румунских политичара је да искористе ситуацију сукоба у Украјини и да реше своје политичке амбиције... Нећемо се нимало изненадити ако одређене западне структуре, на пример, Велика Британија или САД, буду имале планове о подели Украјине и припајању Пољској и припојању Молдавије Румунији“, каже Цирдја.
Говорећи о расположењу у народу, он наводи да се две трећине становништва - а најмање 52-60 одсто - снажно залаже за независност Молдавије, јер „не желе да буду нека заостала покрајина или провинција унутар Румуније, и грађани другог или трећег реда“.
© NATO-RussiaПотцењивање Русије, њене војне, економске и политичке моћи довело је до глобалне кризе и потреса у САД и ЕУ
НАТО-Русија - Sputnik Србија, 1920, 08.06.2022
Потцењивање Русије, њене војне, економске и политичке моћи довело је до глобалне кризе и потреса у САД и ЕУ

Потцењивање Русије највећа грешка Запада

Укупна дужина молдавско-румунске границе је 681 километар, а молдавско-украјинске границе је 1.222 километара. Од укупне дужине, 444 километра је у придњестровском делу, који Кишињев не контролише.
Цирдја подсећа да Молдавија и Румунија немају споразум о демаркацији државне границе, али да већ неко време молдавском границом патролирају заједничке молдавско-румунске патроле, наводно у оквиру програма ФРОНТЕКС тј. Агенције Европске уније за безбедност спољних граница.
„Пре неки дан, парламент је усвојио још један споразум са ФРОНТЕКС-ом, који тој организацији омогућава да цивили наоружани службеним оружјем буду на територији Молдавије и да могу да у опсегу од 40 километара продру у дубину територије Молдавије, уживајући потпуни имунитет. То говори да је процес припајања Молдавије са Румунијом одавно покренут, да траје и да улази у завршну фазу. Ако дође до неког већег геополитичког прелома у овом региону, није искључен ризик од нестанка Републике Молдавије“, упозорава Цирдја.
Цирдја не искључује ни могућност припајања Молдавије Румунији ако се понове догађаји из 1918. године, када је Руско царство пропало, изгубило Први светски рат, а Румунија ушла у Русије, на територију Бесарабије, и под изговором да штити ову територију, извршила присаједињење Молдавије.
„Сада се може десити исто као и пре више од сто година - уједињења Пољска са Украјином, уједињења Румунија са Молдавијом, са Бесарабијом“, додао је експерт.
Према његовим речима, страхови да би се то могло догодити постоје међу становништвом Молдавије, има их и на политичким маргинама, посебно међу опозиционим елитама које се залажу за независност и државност земље.
„Јасно је да такве намере постоје. Јасно је, и то нису гласине, да су румунски саветници већ у Министарству одбране и у Министарству унутрашњих послова. Шире се и гласине да у војсци већ има представника румунске војске. Штавише, имамо и тајни споразум од 2012. године по коме у случају унутрашњих немира Румунија може да нам пружи помоћ да обезбедимо стабилност и сузбијемо те немире уз помоћ жандармерије, ако се обратимо Букурешту са таквим захтевом. Тај уговор формулисан је прикривено, али омогућава Румунији да искористи свој војни потенцијал за стабилизацију, како је називају, ситуације“, каже молдавски политичар.
У том контексту Цирдја скреће пажњу на чињеницу да је конфронтација у Украјини почела након што је Москва крајем прошле године захтевала од Запада писмене гаранције колективне безбедности.
Русија је тражила од свих држава чланица НАТО-а да се врате на границе из 1997. године, а то значи да НАТО не би требало да има своје војне базе и војно-политичке инструкторе на територији Бугарске, Пољске, Румуније и Балтичких земаља, а такође јасно је речено и да су Грузија, Украјина и Молдавија за Москву црвена линија и сфера директних геополитичких интереса Русије. НАТО није слушао, Америка се смејала, почели су да наоружавају Украјину и добили смо овај војни сукоб. Чини нам се да Русија неће стајати по страни када поједине НАТО државе уђу у сферу њених геополитичких интереса. Штавише, став 5, ако се не варам, повеље НАТО-а говори о колективној одбрани само када неко директно нападне неку НАТО државу, а не њену војску на страној територији“, каже Цирдја.
Он подвлачи да би у случају уласка НАТО-а у Молдавију одговор Русије био жесток.
„Румунска војска је, са наше тачке гледишта, много слабија од украјинске, која је за ових осам година увелико модернизована. Добила је моћне системе противваздушне одбране, и офанзивно оружје, тенкове, обуку, а има и морал и осам година искуства ратовања у Донбасу. Дакле, не може се поредити са румунском или пољском војском, која такође има неке своје фантазије о Украјини“, наводи Цирдја.
Он истиче да је потцењивање Русије, њене војне, економске и политичке моћи, довело до онога што се данас дешава - међународне енергетске кризе и међународне политичке кризе.
„А биће и криза ђубрива, а онда ће уследити и криза никла, и неонска криза, криза аргона и криза полупроводника који израђују се на бази аргона... Глобална криза тек почиње и већ ствара потресе у ЕУ и САД. Ситуација је веома озбиља. Ипак, покушаји још једног прекрајања граница овог пута неће проћи, као што неће успети ни покушаји уништења и слабљења Русије“, нагласио је саговорник Спутњика.
Амерички војници на војној вежби  - Sputnik Србија, 1920, 08.06.2022
РУСИЈА
Русија: Слање НАТО наоружања Молдавији неће ојачати њену одбрамбену моћ
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала