Ако плачете док гледате филмове, то је добар знак

Многи су се нашли у ситуацији да заплачу, или им се чак неконтролисано отео јецај током гледања филма. Листа филмова који су већини гледалаца измамили сузе је велика, али се уобичајено плакање сматра знаком слабости, а не емоционалне стабилности.

Како би сакрили сузе, кренемо да разговарамо са „сувооким“ пријатељима како ови не би открили да смо се расплакали, али најпре испод ока проверимо да ли су се и њима засијале очи. Неки пак, храбро изваде марамицу и без устезања бришу сузе и дувају нос.

Зашто плачемо док гледамо филм или читамо књигу? Да ли је то знак емоционалне слабости (и зато то скривамо од својих пријатеља) или показатељ снаге – доказ емоционалне интелигенције?

Добри филмови су пажљиво направљени да нас ангажују и увуку у причу. Они нас преносе у свет својих ликова – да посматрамо свет њиховим очима, да имамо иста осећања, па чак и да се у неким случајевима потпуно идентификујемо са ликом. Знамо да филмови нису стварни, али смо толико заокупљени да емотивно реагујемо као да јесу.

Неки су засновани на истинитим причама, а сазнање о томе их чини још моћнијим. Емоционални потенцијал неких филмова је задивљујући и не зову их узалуд мелодраме.

Хормон љубави

Неуронаучник Пол Зак проучавао је ефекте убедљивих прича, показујући да њихово гледање може изазвати ослобађање окситоцина.

Окситоцин је најпознатији по својој улози током порођаја и дојења, јер повећава контракције током порођаја и стимулише млечне канале. Такође се ослобађа као одговор на позитиван физички контакт – грљење, љубљење, сексуалну интимност, па чак и мажење животиња – као и кроз позитивне друштвене интеракције.

Због тога је назван „хормоном љубави“

Као „друштвене животиње“, наш опстанак зависи од друштвене повезаности, а окситоцин је критичан. Помаже нам да се идентификујемо и повежемо са нашом примарном породицом и заштитним друштвеним групама.

Према другом неуронаучнику, Роберту Фремкеу, недавна истраживања показују да окситоцин има још шири утицај и делује као „појачивач", подиже мождану активност у вези са оним што тренутно доживљавамо.

Дакле, иако окситоцин може бити биолошки усмерен на обезбеђивање јаких друштвених веза, он такође служи за побољшање емоционалних реакција.

Плакање у филмовима је знак да је окситоцин покренут везама које осећате због посредног друштвеног искуства. Филмска прича је заокупила вашу пажњу и изазвала емоције.

Окситоцин је тада повезан са појачаним осећањима емпатије и саосећања, додатно појачавајући осећања друштвене повезаности и још више обраћате пажњу на осећања ликова у филму. Отуда изненадни емоционални излив!

Емпатија је знак снаге

Емпатија је кључна компонента емоционалне интелигенције.

Емоционална интелигенција је способност да идентификујете и регулишете сопствене емоције и да разумете и управљате емоцијама других.

Према психологу Данијелу Големану, емпатија је једна од пет кључних карактеристика емоционалне интелигенције, заједно са самосвесношћу, саморегулацијом, мотивацијом и социјалним вештинама.

Показало се да је висока емоционална интелигенција повезана са успешним лидерством, професионалним успехом и академским постигнућем, као и бољим друштвеним и интимним односима. Повезан је са психичким и физичким здрављем и благостањем, а већа емоционална интелигенција помаже у суочавању са стресом и конфликтима.

Плакање као одговор на филм открива високу емпатију, друштвену свест и повезаност – све аспекте емоционалне интелигенције. Као такав, то је показатељ личне снаге пре него слабости.

Отворено јецање може бити посебан знак снаге, јер показује да се особа не плаши да покаже своју емоционалну реакцију другима.

Плакање није знак слабости

Разлог зашто се плакање на филмове сматра знаком емоционалне слабости је тај што се плакање, посебно плакање као одговор на бол других, види као стереотипно женско понашање.

Додајте томе да је окситоцин, и његов однос са емпатијом и друштвеним везама, снажно повезан са рађањем деце, и успоставља се веза плач – женско – слабост.

Али нема ништа слабо у демонстрирању своје емоционалне интелигенције. Емоционални плач је јединствено људско понашање. Добри филмови нас уграђују у други свет, изазивају снажне емоције и покрећу биолошке процесе у нашем мозгу.

Када вас изненада преплаве сузе, показујете снажну емпатију. Зато будите поносни на своју емоционалну интелигенцију – и можда потражите неки филм за плакање како бисте проверили емоционалне реакције својих пријатеља, пренео је РТС.