Демонска патка: Откривено која је птица пре 50.000 година легла јаја величине диње

Палеонтологе је више од 40 година мучило питање која праисторијска птица је легла јаја тежине 1,5 килограм на тлу Аустралије, а најновија студија је успела да идентификује птицу познату и као — демонска патка.

Научници у Аустралији су приликом истраживања 1981. године, наишли на остатке угљенисаних јаја на местима које су људи пре 50.000 година користили за кување. Међутим, они тада нису ни слутили колику забуну ће да изазове ово откриће.

Нека од јаја су идентификована као јаја емуа — птице са закржљалим крилима, која се сврстава у ред птица тркачица, али пажњу им је привукло неколико великих примерака за које нису могли да утврде којој птици припада.

Јаја су тежила и до 1,5 килограм што одговара величини диње.

CC0 / Pixabay /

Годинама су научници расправљали о идентитету те велике птице. Али с обзиром на величину и старост јаја, временом су се појавила два кандидата. Први је био Progura, група великих изумрлих птица налик ћуркама. Док је други кандидат био Genyornis, који се понекад називају и „демонске патке пропасти“ због своје огромне величине и повезаности са воденим птицама.

Откриће идентитета

Најновија студија је уз помоћ софистициране технологије секвенцирања протеина напокон окончала ову дебату. Резултати сугеришу да је врста мистериозне птице коначно идентификована, и да се са сигурношћу може рећи да је у питању Genyornis newtoni.

Како научници тврде, то је било застрашујуће створење које је ходало аустралијским континентом пре 50.000 година. Била је висока преко два метра и имала је тело прекривено перјем, тешко и до 240 килограма.

Ауторка студије Беатрис Демарчи, са Универзитета у Торину, сугерише како је овако велика птица, морала да снесе и велика јаја. Према њеним речима, она су тежила и до 1,5 килограм што одговара величини диње. Ово их је чинило идеалним извором протеина за староседеоце Аустралије.

Ово откриће навело је научнике да закључе како су људи скупљајући њихова џиновска јаја највероватније и утицали на изумирање ове врсте.

Секвенцирање протеина

Када научници покушавају да идентификују одређену врсту, анализама древне ДНК-а се обично даје предност у односу на секвенционирање протеина. Разлог за ово лежи у чињеници да протеини не мутирају тако брзо или насумично као ДНК.

Међутим, предност ове технике је што су протеини мање подложни пропадању од ДНК-а остатака. Дакле, научници су претпоставили да би у угљенисаним јајима требало да буде довољно протеина за анализу и после доста времена.

С обзиром на старост и околности којима су јаја била изложена, већина ДНК у узорцима је била уништена. Протеини су, као што су научници и претпоставили и даље били у релативно добром стању.

Након што су секвенционирали ове молекуле и утврдили који би гени могли да их произведу, истраживачи су користили посебан алгоритам да упореде своје налазе са геномима више од 350 живих врста птица. Резултати су показали да јаја није снела група птица налик на кокошке званих мегаподи, те да стога нису припадале роду Progura, већ Genyornis newtoni, како тврде аутори, пренела је „Национална географија“.