Страх у Хрватској: Цене већ дивљају, евро би могао да зада завршни ударац

Хрватски потрошачи, суочени са сталним растом цена и рекордном инфлацијом, у новом су страху – да ће прелазак на евро, који ускоро треба да се догоди, донети нова драстична поскупљења.

Премда надлежни у Хрватској уверавају да нема страха и да цене због евра неће расти у првој години више од 0,2 до 0,4 одсто према искуствима других земаља, потрошачи су забринути да би увођење европске валуте могло да им додатно повећа трошкове живота, пише Слободна Далмација.

Прелазак са куне на евро

Хрватска је направила закон о евру чији старт чека службени датум уласка у еврозону. Очекује се да ће то бити први дан идуће године и да ће курс конверзије бити 7,53450 куна за један евро. Тим законом забрањено је неоправдано подизање цена. Међутим, та забрана је начелна, али не постоје казнене одредбе. Једино могу да буду кажњени они који од 5. септембра ове године, када почиње двојно исказивање цена, истакну погрешно обрачунату цену у еврима или не истакнути курс конверзије у еврима, пише хрватски лист.

За такав прекршај као што су погрешно обрачунате и заокружене цене или неистицања курса, казна износи од 20.000 до 100.000 куна, односно од 2.650 до 13.270 евра.

Међутим, да би били кажњени они који неоправдано подижу цене, неко би морао да израчуна колико би тачно морале да износе цене сваког производа и услуга, а државна регулација цена одавно не постоји, а чак и да јесте, у време социјализма, ни ценама ни инфлацији се није могло стати на крај.

Поштење једина заштита од лова у мутном

Заштита од скока цена због преласка на евро у највећој мери требало би да буде поштење. Хрватски премијер Андреј Пленковић очекује да сви актери у друштву буду вођени начелом поштеног преласка на евро, при чему истиче да мониторинг удружења за заштиту потрошача, министарства привреде, удружења послодаваца, привредне коморе и медија треба да да буде детаљан, прецизан и оштар како у периоду замене куне евром не би дошло до неоправданог повећавања цена.

Пленковић наглашава како сви морају да прате да нема ловаца у мутном, а ако их има, онда их треба јавно прозвати и именовати.

Закон о евру омогућава удружењима потрошача да објаве имена непоштених који неоправдано повећају цене или их непрописно исказују. Постојаће и етички кодекс у који ће се прикључивати предузетници и добијати ознаке да га поштују кодекс, затим апликације у које ће грађанин моћи да уписује позитивне и негативне критике на адресе оних који буду неоправдано подизали цене, а моћи ће и да их пријаве надлежнима...

Раст цена нема ко да провери

Те одредбе могу да се односе на некога ко је погрешно обрачунао цене у еврима. Али, не и на оне који прво подигну цену у кунама, па је онда исправно обрачунају у еврима, наводи Слободна Далмација и објашњава да ће они моћи да подижу цене од септембра до увођења евра како желе, само што ће од септембра морати да их искажу и у еврима.

„Ко ће у овим условима дивљања цене и инфлације која је на рекордним нивоима, моћи да каже да ли је то оправдано или неоправдано подизање цена премда сви знамо да има и једног и другог? Једини који би то можда могли да учине су они који имају свакодневни стални увид у све цене у земљи, а то су порезници, којима од 0 до 24 стиже сваки фискализовани рачун. Они би могли да анализирају колико неко подиже цене и колико му колеге то раде често. Али, све је то на климавим ногама у тржишној привреди“, констатује Слободна Далмација.

Хрватски лист објашњава како није познато да су порезници чешљали неоправдано подизање цена од првог априла, када је хрватска влада спустила ПДВ на најнижи ниво до сада од пет одсто на свеже месо, рибу, јаја, воће, поврће, јестива уља и масти, маслац и маргарин. Неки су трговци били објављивали да ће и пре првог априла спуштати цене, други да ће то учинити од априла, али убрзо су сви утихнули и цене су опет порасле.

„И службена статистика каже да су у априлу, када су неки прехрамбени производи добили никад нижу стопу ПДВ-а од пет посто, цене тих истих производа биле значајно више. Нису појефтинили ни за мрвицу. Уље је у априлу, када му је стопа ПДВ-а пала с 13 на пет одсто, поскупело 51 одсто на годишњем нивоу, јаја и маслац скупљи су били 13 одсто, телетина и говедина 18 одсто, риба 10 одсто, а више од шест одсто поскупело је воће и поврће“, наводи хрватски лист и закључује „што се цена тиче, можда се у поштење можете уздати у Швајцарској, али у Хрватској се не можете ни у казне поуздати“.