Земљино језгро мистериозно се клати напред-назад, утичући на дужину дана

Ново истраживање слојевите унутрашње структуре Земље открило је да Земљино унутрашње језгро осцилира, крећући се неколико километара напред-назад у периоду од шест година. Штавише, ово се може користити да се објасни варијација у дужини дана, која је на сличан начин „осцилирала“.

Налази научника Универзитета Јужне Калифорније (УСЦ), изложени у раду +„Сеизмолошко посматрање осцилирајућег унутрашњег језгра Земље“ и објављени у часопису „Сајенсиз адвенсиз“ 10. јуна, у супротности су са раније прихваћеним теоријама.

„Унутрашње језгро није фиксирано – креће се под нашим ногама и чини се да иде напред-назад неколико километара сваких шест година“, рекао је главни аутор истраживања, професор Џон Видејл са Универзитета Јужна Калифорнијa.

Унутрашње језгро наше планете, које се може похвалити температуром од око 5.400 °Ц, праћено је спољашњим језгром, доњим омотачем, горњим омотачем, кором и атмосфером.

Језгро, за које се верује да се углавном састоји од легуре гвожђа и никла и има облик чврсте лопте, ротира се у процесу који се назива супер-ротација. Раније су научници мислили да је ротација унутрашњег језгра константно бржа од ротације површине планете.

Тим је анализирао сеизмичке податке које је обезбедио ЛАСА (сеизмички низ са великим отвором) на основу компјутерског модела кретања језгра.

„Из наших открића видимо померање Земљине површине у односу на њено унутрашње језгро, као што су људи претпостављали већ 20 година“, рекао је Џон Е. Видале, коаутор студије и професор геологије.

Професор Видале је открио да се унутрашње језгро Земље ротира за приближно 0,1 степен годишње. Научници такође верују да њихова открића сада могу да објасне варијације у дужини дана у последњих неколико деценија.

Модел унутрашње структуре Земље

© Sputnik / Alexander Liskin

/

Уђи у базу фотографија

„... Наша најновија запажања показују да се унутрашње језгро окретало нешто спорије од 1969-71, а затим се померило у другом правцу од 1971-74. Такође напомињемо да је дужина дана расла и смањивала се. Подударност та два запажања чини осцилацију вероватном интерпретацијом”, навео је Видал.

Додао је да је теорија да је научна заједница подељена у погледу одрживости ове теорије.

„Ушли смо у ово очекујући да видимо исти правац и брзину ротације у ранијем пару атомских тестова, али уместо тога видели смо супротно. Били смо прилично изненађени када смо открили да се креће у другом правцу“, рекао је научник.

Видале је поздравио налазе као помоћ у даљем разумевању како се формирало унутрашње језгро Земље и како се креће током времена.