Два експеримента открила мрачну страну човека: Зашто је Пандора отворила кутију?

Тим научника са Универзитета Висконсин-Медисон из Чикага желео је да утврди да ли је „Пандорин ефекат“, метафора за људску радозналост без обзира на могуће последице, карактеристичан за већину људи...

Према древном грчком миту, када је Прометеј украо ватру од богова и дао је људима, Зевс га је оковао, а затим људима послао необичну девојку ‒ Пандору и кутију која је била њен мираз.

Прометејев брат, титан Епиметеј, заљубио се и оженио Пандором; плашећи се Зевсове освете, упозорио ју је да кутију никако не отвара. Међутим, њену радозналост било је немогуће обуздати. Пандора је кутију отворила, а из ње се по свету расула сва беда и невоља док је на дну кутије остала само нада.

Пандора је постала метафора за људску радозналост, која је тако јака да занемарује опасност од онога шта може да се открије, чак и кад то откриће представља нешто страшно и злокобно.

Први експеримент

Научници са Универзитета Висконсин-Медисон и Универзитета у Чикагу, спровели су низ експеримената и покушали да дају одговор на питање да ли је „Пандора ефекат“ - карактеристичан за већину људи, преноси РТС.

У једном експерименту учествовала су 54 студента. На столу је било укупно двадесет оловака ‒ пет је било обележено црвеном, пет зеленом, а десет оловака жутом бојом.

Истраживач је студенте обавестио да црвене оловке у себи имају батерију која, када се притисне дугме на оловци, производи благи електрошок и проузрокује бол у руци. Зелене оловке биле су без електричног набоја, а жуте оловке нудиле су неизвестан исход ‒ само неке од њих су имале батерију у себи и кликом производиле струју и бол.

Експеримент је показао да су студенти ретко узимали црвене и зелене оловке; најчешће су притискали дугме на жутим оловкама, желећи да сазнају да ли ће их ударити струја.

„Као што је радозналост натерала Пандору да отвори кутију са невољама - тако и људи не могу да одоле знатижељи и покушавају да сазнају очигледно непријатне ствари. Верујемо да радозналост произилази из страха од непознатог“, каже аутор студије Бовен Руан.

Други експеримент

Следећи експеримент потврдио је резултате првог. Испитаници су на екрану компјутера видели 48 икона (симбола). Након што су „кликнули“ на икону са натписом „ексери“, чуо се звук који настаје када се загребе ноктом по табли. Кликом на икону „вода“ учесници експеримента могли су да уживају у звуку текуће воде.

Постојала је и трећа врста икона која је „крила“ непријатан звук „ексера“ или пријатан жубор „воде“.

Поново је већина испитаника изабрала иконе са непредвидљивим исходом.

Оно што је занимљиво ‒ студенти који нису отварали трећу врсту икона били су много срећнији после експеримента него „љубитељи непознатог“.

Истраживање открива потенцијално перверзну страну радозналости, што је посебно значајно за наше доба ‒ доба информација и друштва које одликује висок степен радозналости.

Како аутори студије објашњавају, често не можемо одолети жељи да сазнамо непријатну информацију. Иако се сматра да је људско добро ‒ радозналост често може бити и људско проклетство.