Немци тврде да су корак ближе "светом гралу физике": Нова идеја за неограничени извор енергије

Фузијски реактор, неограничен извор енергије без радиоактивног отпада и без штете за околину, пројекат је на којем се ради већ 70 година. Идеја о јефтиној енергији из обичне морске воде толико је очаравајућа да научници упорно покушавају да нађу начин како да укроте главну препреку у том процесу: температуру већу од оне каква је у језгру Сунца.

"Ја то увек волим да упоредим с лонцем соса од парадајза. Ако температуру појачате, сос се греје и почиње кључати. Проблем је што ће, ако га тако оставите, ускоро завршити на плафону – сликовито је описао Моритз вон дер Линден, директор немачког стартапа Marvel Fusion који сматра да је на прагу решења како овладати "сосом" претвореним у мало Сунце, пише Јутарњи лист.

Постојеће нуклеарне електране као гориво користе непостојане изотопе, на пример, урана или плутонијума и искоришћавају енергију насталу њихових распадом. Проблем је што је нуспродукт таквог процеса радиоактивни отпад. Идеја фузијског реактора је с друге стране обрнута: искористити огромну количину енергије која се ослобађа спајањем атома.

То је главни покретачки процес ослобађања енергије свих звезда. На Земљи постоје међутим два велика проблема: како да се осигура довољна количина енергије за почетак тог процеса и како да се контролише тај процес након што је покренут.

Већина тимова која покушава да конструише одржив фузијски реактор тражи начин како "сос" задржати унутар реактора снажним електро-магнетским пољем. Немачки тим је кренуо другим путем у којем главну улогу имају краткотрајни ласерски импулси.

"Да се вратимо на сос од парадајза: ми не покушавамо да грејемо цео лонац, него да подстакнемо сваки атом у њему како би добили екстремно ослобађање кинетичке енергије. Ова метода је екстремно делотворна, не оставља никакав нуклеарни отпад, а пренос ослобођене енергије је доста једноставан и не тражи никакву комплексну заштиту ", објаснио је Вон дер Линден за лондонски Тајмс.

У теорији тај процес изгледа овако: екстремно кратки импулси снажног ласера пуштају се кроз густу смесу горива састављеног од водоника и бора. Ласерски импулс спаја водоник и бор у позитивно набијене честице хелијума које се међусобно одбијају и крећу брзином од око 30% брзине светлости. Добијена енергија се пак може искористити преко већ познатих технологија топлотних измењивача или електростатичних поља.

Ласерски импулси трају кратко, једва мерљиви део секунде, а након тога се у реактору одвија тек нешто дужа реакција, својеврсни наноскопски ватромет који брзо завршава, па управо због тога није потребан посебан магнетски омотач за чије је одржавање често потребна већа енергије од оне добивене у самој фузијској реакцији.

Тако је у теорији. У пракси, Marvel Fusion је засад провео само детаљне рачунарске симулације и тестирање ласера, али још нема функционалан прототип реактора. Међутим, оно што тренутно имају било је довољно да привуку неколико десетака милиона евра улагања, а међу улагачима је на пример и Siemens Energy и француски конгломерат Thales.

Упркос деценијама разочаравајућих резултата, због сна о неисцрпном извору чисте енергије, експерименти с фузијским реакторима активни су у целом свету, а по улагању у њих предњаче САД и, у последње време, Кина, а износи уложени у њих мере се у милијардама евра, објавио је Јутарњи лист.