Шта пише у француском документу којим се предлаже формирање Европске политичке заједнице

Француска је, као тренутно председавајућа Саветом ЕУ, представила неформални документ којим предлаже да се до краја ове године формира Европска политичка заједница, отворена за „све европске државе које желе заједно да допринесу безбедности, стабилности и просперитету европског континента“.

„Европска политичка заједница би била отворена за европске државе које деле заједнички скуп демократских вредности, без обзира на то да ли су чланови Уније или не и без обзира на њихов тренутни однос са Европском унијом: да ли желе да јој се придруже, напустили су је, не планирају придружити јој се, или су са њом повезани само економским споразумима“, наводи се у тексту документа у који је Танјуг имао увид.

Француска у свом тзв. „нон-пејперу“, поднетом као нацрт за разматрање и даљу расправу, наводи да тренутно политика проширења, због обимних реформи и трајања процеса, „не нуди неопходан политички оквир за одговор на хитне историјске и геополитичке потребе“ настале након почетка сукоба у Украјини као ни за „политичко структурисање“ европског континента.

Европска политичка заједница није алтернатива чланству у ЕУ

„Европска политичка заједница не би била алтернатива чланству у ЕУ и не би била ни замена за процес проширења. За европске државе које желе да се придруже Европској унији то би омогућило јачање веза са државама чланицама ЕУ пре приступања, како политички тако и у погледу учешћа одлучивањима у одређеним политикама ЕУ, укључујући постепену интеграцију у унутрашње тржиште ЕУ“, наводи се у документу.

Додаје се да оваква заједница не би заменила Савет Европе, ОЕБС или трансатлантске односе, али да би била европски форум који би окупио све чланове европске породице на равноправној основи и у духу јединства европског континента.

Француска тражи да се у „Европи врати осећај заједништва“ и ојачају политичке, економске, културне и безбедносне везе између будућих чланица Европске политичке заједнице, што би, према тексту документа, био начин да се одговори на заједничке изазове на европском континенту попут питања спољне и безбедносне политике, климатских промена и снабдевања енергијом и другим сировинама, сигурности хране, развоју инфраструктуре и међусобном повезивању, мобилности, миграцијама, борби против организовани криминала, као и односима са другим геополитичким актерима.

Француска оцењује да би Европска политичка заједница требало да има облик „лаке правне структуре“ која има капацитет доношења одлука уз поштовање аутономије одлучивања Европске уније и сваке од држава које чине Заједницу, а да би се лидери и министри ових земаља састајали неколико пута годишње.

Подсетимо, француски председник Емануел Макрон је раније изјавио да процес приступања Унији може да потраје више година, чак и деценија због чега је позвао на стварање Европске политичке заједнице која би могла да обухвати и Украјину.

Потом је председник Европског савета Шарл Мишел најавио је да ће током јунског самита ЕУ покренути питање стварања Европске политичке заједнице за земље које теже чланству у Унији — Украјину, Грузију, Молдавију, Западни Балкан, Турску.