Брнабићева: Међународно право поломљено на грбачи Србије

Премијер Србије Ана Брнабић изјавила је да је међународни правни поредак и међународно право "поломљено 1999. и 2008. године на грбачи Србије и српског народа" додавши да од тада свет више није исто место јер је све постало могуће зато што у свету влада закон јачег, а не међународног права.

Брнабићева је након панела на којем је учествовала у оквиру Преспан форума на Охриду, а одговарајући на питање новинара како се може направити паралела између Косова и Украјине с обзиром да је на "Косову убијено 1.000 деце, силовано 20.000 жена, почињени ратни злочин и геноцид", казала да лицитирањем са бројевима се унижавају праве жртве и додала да ти подаци које је изнео новинар, нису тачни.

"Не волим да причам о бројевима јер причамо о људским животима и жао ми је што ви лицитирате бројевима јер унижавате оне жене које су силоване, децу и људе који су побијени када се тим бројевима тако користите јер нигде не постоје бројеви које сте рекли јер нису тачни и то се није десило. И када је Приштина позвала да се пријаве случајеви силовања, пријавило се нешто више од 900 жена, што је страшно, катастрофално, за сваку осуду, али немојте да причате о 20.000", казала је Брнабићева.

Истиче да је потпуно јасно шта је међународно право и међународни правни поредак и наглашава неповредивост територијалног интегритета међународно признатих држава.

"Ни по коју цену, не постоји нигде у међународном праву да је неки територијални интегритет повредив у одређеном случају. Он је неповредив и никада се то пре није десило осим у случају Србије и никада после", подвукла је.

Када се говори о томе ко каже шта је довољно велики разлог за агресију на једну земљу, Брнабић пита ко одлучује о томе и каже да је и Русија рекла да су извршили агресију на Украјину да би спречили геноцид који се дешавао осам година.

"Не улазим у то, мени је агресија на једну међународну признату државу агресија јер је територијални интегритет неповредив. Није се десио геноцид на КиМ, не постоји ниједна осуда, не постоји ни случај. У овом тренутку, територија КиМ остаје до дана данашњег постконфликтно подручје са најмање повратника, од свих постконфликтних зона на свету", нагласила је Брнабићева.

Подсећа да се на КиМ десио погром 2004. године, да су тада срушене цркве и манастири чак и они под заштитом УНЕСЦО-а, да су убијани Срби, протерани скоро сви Срби са територије јужно од Ибра, да се десило етничко чишћење градова - Приштине, Гњилана, Ђаковице...

Како каже, четири године након тога неко прогласи независност, без референдума, без ичега и неко потрчи да призна ту независност.

"Да ли је тада било геноцида, злочина? Било је, али над Србима", подвлачи.

Истиче да не постоји ниједан једини принцип кога се било ко држао када је или прогласио независност или ови други који су то признали.

Сви принципи међународног права су погажени на најбруталнији начин, каже премијерка и додаје да је отворена Пандорина кутија и да смо од тада видели различите сценарије у различитим земљама ЕУ.

"ОК је то, али се макар договорите о оквирима међународног права који ћете да поштујете. Да ли хоћете да изнад поштовања територијалног интегритета буде право самоопредељења? Добро, али онда тако мора да буде и онда сви морају да имају право на самоопредељење, а не може неко само зато што је велики, јак и моћан да бира где ће да примени један принцип, а где неки други", поручила је Брнабић.

Кад говоре о Србији, као у огледалу виде своју бруку

Брнабићева је изјавила да је Србија у посебно тешкој ситуацији пошто се њен европски пут условљава признавањем тзв. Косова, иако се то не помиње нигде у преговарачкој позицији ЕУ, а што је, наводи, резултат лицемерја земаља које су признале тзв. Косово, пре свега оних из ЕУ.

"Огромна је комплексност тог питања и Србија је у специфичној позицији, зато што те земље када погледају у Србију, они као у огледалу виде своје лицемерје, дупле стандарде и бруку, а то не желе да виде", поручила је Брнабић одговарајући на питања новинара на Охриду, где је учествовала на Преспа форуму.

Како је рекла, од кад је избио рат у Украјини, Србија је у још тежој ситуацији, због огромног лицемерја великог броја земаља ЕУ и неких других које су признале тзв. Косово.

"Они се, свим срцем и душом, боре за територијални интегритет Украјине, потпуно у складу са принципима међународног права, за територијални интегритет међународно признатих држава, у чему имају нашу пуну подршку. Истовремено, тај први принцип међународног права није важио за Србију. Они су га прекршили 1999. и 2008. године", истакла је Брнабићева.

Она је упитала и како територијални интегритет међународно признатих држава мора да се брани по сваку цену у случају Украјине, док у случају Србије може да се прекрши.

"Како може да се бомбардује једна земља без одлуке УН, што је била агресија Србију, а данас се мисли да је то катастрофално. То и јесте катастрофално, али како то катастрофално не може да се примени на нама", додала је Брнабићева.

Како је рекла, поједине земље степен лицемерја показују и тиме што су прекршиле Резолуцију СБ УН 1244 тиме што су признали тзв. Косово, док се у свим другим проблемима позивају на пуно поштовање резолуција УН.

"Ко онда у овом свету одлучује, пошто у овом свету више очигледно нема међународног права, већ права јачег и силе? Која резолуција Савета безбедности се поштује, а која не? Терате и уцењујете они које нису признали Косово да га признају и тиме да кршите Резолуцију Савета безбедности", указала је Брнабићева.

Она је нагласила да је то преседан, који се, када је једном постављен, понавља.

"То ће отежати пут свих нас у ЕУ и то се већ дешава Србији. Тиме што се у нашој преговарачкој позицији говори о свеобухватној нормализацији односа између Београда и Приштине, Србије и Косова са звездицом, која гарантује територијални интегритет Србије у складу са Резолуцијом СБ УН 1244 у њеним међународним границама, и нигде се не помиње признавање Косова од Србије, о чему сада чујемо да се очекује", истакла је Брнабићева.

Поручила је да је то преседан и да би било најбоље да се сви врате на позиције међународног права и међународног поретка.

"Тада ће све ће бити лакше, јер оно што је агресија рећи ће се да је агресија, оно што је поштовање територијалног интегритета међународно признатих држава ће бити поштовање територијалног интегритета међународно признатих држава, и његова неповредивост, ни по коју цену. Онда ћемо сви знати на чему смо", закључила је Брнабићева.

За општи напредак потребна интеграција региона у ЕУ

Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је на Преспа форуму на Охриду, да је за општи напредак региона неопходно да се Западни Балкан интегрише у Европску унију.

Брнабићева је истакла да су два кључна приоритета Србије улазак у Европску унију и сарадња са земљама региона, указујући на значај иницијативе "Отворени Балкан".

Премијерка је на панелу "65 година после Римског уговора: Да ли је Европа економски обновљена и интегрисана?" оценила да то још увек није случај и да не може бити општег развоја и напретка без интеграције Западног Балкана у Унију.

Она је истакла и да Србија гради путеве како би унапредила транспорт робе, али и проток људи и капитала, како ауто-путем ка Северној Македонији и Бугарској, тако и градећи аутопут ка Црној Гори и БиХ.

"Када Србија добије нову владу, питање број један биће питање енергетике и енергетске снабдевености, као и изградња интерконектора са Северном Македонијом и гасна повезаност са Грчком и Бугарском", рекла је Брнабићева.

Премијерка је, одговарајући на критике да иницијатива "Отворени Балкан" није усклађена са Берлинским процесом, рекла да је управо супротно, јер је та иницијатива, која треба да олакша живот грађанима овог региона, али и олакша привредну сарадњу, транспорт, у потпуности у складу са Берлинским процесом.

Брнабићева је изразила задовољство што данас учествује на панелу у оквиру Преспа форума, додајући да јој је част што је у гостима код својих пријатеља.

На Охриду су се окупили лидери Западног Балкана, како би разговарали о унапређењу односа и политичких дијалога између земаља региона, као и интеграцији овог дела Европе у ЕУ.

Основна тема овогодишњег форума је "Изградња будућности Западног Балкана у модерној европској безбедносној архитектури".

Преспа форум покренут је прошле године као оквир за изградњу поверења и политичког дијалога између земаља Западног Балкана, а власти у Скопљу означиле су манифестацију и као платформу за заштиту и промоцију политичких споразума.