- Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Шта је у позадини политичког лома у Бугарској

CC0 / Pixabay / Зграда бугарског парламента
Зграда бугарског парламента - Sputnik Србија, 1920, 17.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Политичка криза у Бугарској се не стишава након што је партија Славија Трифонова „Постоји такав народ“ прошле недеље иступила из владајуће коалиције због, како су навели, спремности премијера Петкова да изда националне интересе у односима са Северном Македонијом. Питање је - шта је у позадини политичког лома у Бугарској?
Политичка сцена у Софији просто ври од међусобних оптужби, па је тако министарка иностраних послова Бугарске Теодора Генчовска изјавила у Народној скупштини да се премијер Кирил Петков обавезао Европској комисији да ће та земља укинути вето на почетак преговора о приступању Северне Македоније ЕУ.
Противници Славија Трифонова, из чије партије је министарка Генчовска, пак тврде да је та странка напустила владајућу коалицију због немогућности да се реализују неки финансијски интереси.

Позадина политичког лома

Коментаришући за Спутњик позадину дешавања у Бугарској, др Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност каже да иако се из изјава бугарских политичара види да се потеже македонско питање, односно имплементација споразума са Северном Македонијом из 2017. године, то ипак може бити само повод.
Бугарска се, сматра наш саговорник, суштински суочава са две велике кризе – кризом власти и економском кризом. Криза власти у Бугарској уследила је јер је владајућа већина у тој земљи, појашњава Пророковић, „скрпљена“ тек из трећег покушаја и често функционише по принципу „рогова у врећи“.
„Много је ту неусаглашених и међусобно супротстављених ставова, много је неповерења и из тог угла посматрано било је само питање тренутка када се нешто овако може отворити. Али, Бугарска се суочава и са великим недоумицама када је реч о енергетској безбедности, после одустајања од досадашњих релација са Русијом и преласка на снабдевање течним нафтним гасом, који пак не стиже у довољним количинама и по цени која је била обећана. Ту је и инфлација и све оно што се одиграва на целом европском континенту услед односа ЕУ према Русији, а што се појављује и у Бугарској као генератор кризе“, објашњава Пророковић.
Међутим, како додаје, за разлику од неких других балканских држава које су суштински стабилократије и где се то некако још и може решавати унутар једне странке или стабилне владајуће већине, овде имамо коалициону владу са релативно танком већином и унутар које влада неповерење, па је и исход овакав какав имамо прилику да гледамо.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПетков није у ситуацији у којој је својевремено био Ципрас
Бугарски премијер Кирил Петков - Sputnik Србија, 1920, 16.06.2022
Петков није у ситуацији у којој је својевремено био Ципрас

Спољни фактор

На питање у којој мери је спољни фактор утицао на ескалацију политичке кризе у Бугарској, Пророковић каже да ова влада јесте формирана уз мешање спољног фактора.
„И Брисел и Вашингтон су инсистирали на томе да се некако намакне парламентарна већина, а садашњег премијера Кирила Петкова су најављивали као бугарског Макрона који доноси неке епохалне промене у политику. Међутим, показало се да је то био само један пропагандистички инструмент, тим пре јер се у постојећим околностима тешко сналазе чак и владе већих земаља, са дужом демократском традицијом, а тешко се сналазе и политичари са већим искуство од Кирила Петкова“, наводи Пророковић.
Спољни утицај се, примећује наш саговорник, и те како види и на актуелизацији македонског питања. Чини се, каже, да је Кирил Петков обећао да ће повући вето на кандидатуру Северне Македоније у Европској унији, али је са друге стране око македонског питања и његовог решавања у некој широј бугарској интелектуалној јавности за ових тридесет година формиран известан консензус.
„Стога су узалудна обећања Кирила Петкова Европској унији и Сједињеним Америчким Државама ако он то не може да заврши не само због противљења унутар владајуће коалиције, већ и унутар шире бугарске интелектуалне елите. Ово просто није ситуација која је идентична Ципрасовом потезу око Преспанског споразума, јер је Ципрас тада имао стабилнију већину, биле су другачије околности, а обећања и гаранције које је добио за Грчку су деловале извесније. Сада се, у овим околностима када имамо кризу у Украјини и санкције према Руској Федерацији, врло мало може унапред предвиђати и то што Бугарској обећавају Американци или Европска унија може се показати неспроводљивим“, истиче Пророковић.
Због свега тога је, напомиње, дошло до рађања новог таласа неповерења и унутар владајуће већине, али и интелектуалне елите према бугарском премијеру.
„Бугарска је чланица ЕУ и НАТО и није смело да се дозволи да и овај трећи круг избора пропадне и да ово прерасте у дугачку, континуалну кризу која ће трајати не месецима, већ годинама. Из свега што видимо чини се да је Бугарска свакако пред превременим парламентарним изборима. Противречности које постоје и које можемо видети у јавним иступима водећих фигура политичких партија које су до јуче твориле владајућу већину показују да је то неминовност, а сасвим је свеједно да ли ће они уследити у јуну, децембру или током 2023. године“, закључује Душан Пророковић.
Лидер бугарске опозиционе парламентарне групе „Препород“ Костадин Костадинов оценио је да ће садашњој влади доћи крај. „Влада и парламент су постали нефункционални и идеолошки и по компетенцијама. Једино решење је распуштање парламента, оставка Владе и нови избори. До краја месеца ће влади доћи крај“, изјавио је Костадинов телевизији „Нова“.
Бивши бугарски министар: Нацрт буџета – знак да ће наредној влади остати празна каса - Sputnik Србија, 1920, 15.06.2022
СВЕТ
Бугарски МИП: Премијер се обавезао да ће укинути вето на преговоре о ступању Северне Македоније у ЕУ
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала