Црна Гора у зони галопирајуће инфлације

Црна Гора је од априла 2022. ушла у зону двоцифрене или галопирајуће инфлације, када су цијене производа и услуга за личну потрошњу биле у просјеку више за 11,2 одсто у односу на април 2021.

Тренд повећања цијена настављен је и у мају када је забиљежена инфлација од 11,7 одсто у односу на мај прошле године, чиме просјечна годишња стопа инфлације за првих пет мјесеци ове године износи девет одсто.

Ово је највећа годишња инфлација у посљедњих 15 година, наводи се у саопштењу које потписују извршни директор Друштва статистичара и демографа (ДСД) Црне Горе Гордана Радојевић и извршни директор Центра за демократску транзицију (ЦДТ) Драган Копривица.

Према њиховим ријечима, поред овога, забрињавајућа је и чињеница да се инфлација у Црног Гори већа него у еурозони, што до сада најчешће није био случај.

У саопштењу се указује да су у еврозони цијене у мају ове године у односу на исти период 2021. повећане у просјеку за 8,1 одсто и оцјењује да инфлација у Црној Гори није само „увезена“, како се то најчешће објашњава, односно није само производ пандемије и украјинске кризе, „већ један њен дио јесте интерног карактера“.

Ово су кључни закључци другог дијела истраживања „Утицај ковида 19 на демографска, економска и финансијска кретања у Црној Гори“ које су, у оквиру пројекта „Акција“, у припремили Друштво статистичара и демографа Црне Горе и Центар за демократску транзицију.

„Овај пројекат има за циљ укључивање појединки и појединаца, удружења и НВО-а са високим стручним референцама у дијалог о свим важним проблемима које оптерећују наше друштво. На овај начин стварамо својеврсну базу знања о различитим сегментима функционисања државе, коју ћемо понудити државним органима као подршку за стварање бољег и праведнијег друштва“, појашњавају у саопштењу.

Како кажу, чињеница да цијене у Црној Гори расту по двоцифреној стопи у 2022. говори да је животни стандард грађана/ки са најнижим дохотком највише угрожен.

„Ово додатно забрињава будући да је стопа раста цијена хране, пића, услуга превоза и фармацеутских производа значајно већа од просјечне инфлације а ови производи чине 50 одсто потрошње просјечног домаћинства у Црној Гори. Илустрације ради, цијене хране су априлу 2022. године у просјеку биле веће за 25,3 одсто него у периоду прије пандемије док је у еурозони ово увећање 10,4 одсто. Цијене безалкохолних пића су веће за 12, док је у ЕУ ово повећање 7,7 одсто“, каже се у саопштењу.

Како кажу, иако је још увијек рано за прецизније одређивање кључних унутрашњих фактора инфлације, са великом вјероватноћом се може закључити да су „смањење БДП-а у сектору пољопривреде од 6,2 одсто у 2021, раст агрегатне тражње изазван почетком примјене пореске реформе „Европа сад“, раст инфлаторних очекивања као и раст трошкова производње домаће прехрамбене производње потенцијално највише утицали на ову појаву“.

Они су казали да и Влада Црне Горе треба формирати својеврсну кризну групу у којој би се, поред њених представника нашли и представници Централне банке Црне Горе и која би на редовној бази разматрала појаву инфлације и предлагала „пакете мјера“ тј. различите мјере пољопривредне, социјалне, фискалне, економске и других важних политика које би биле усмјерена на дугорочно заустављање инфлације. Овај процес је, како кажу, потребно радити уз сталну координацију са Скупштином Црне Горе јер би многе од ових мјера захтијевале и брзе законодавне интервенције.

„Посљедњи извјештај о кретању/стабилности цијена Централне банке Црне Горе, као надлежне институције за одржавање стабилности цијена, објављен је за трећи квартал 2021. године. Међутим, сматрамо да се анализе овога типа морају, у условима овако брзих промјена, радити много чешће како би доносиоцима одлука а и јавности ове појаве биле што јасније. Усвојене су измјене и допуне Закона о акцизама, као и Закон о привременим мјерама за ограничавање цијена производа од посебног значаја за живот и здравље људи, чија примјена се очекује у наредном периоду, док су у току измјене и допуне Закона о ПДВ-у и акцизама. Међутим, инфлација се не може на дуги рок сузбити овим административним тј. искључиво интервенционистичким мјерама, без структурних реформи“, закључује се у саопштењу.

Све о домаћој и светској економији

Прочитајте овде