Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Како је Запад натерао Србију и Српску да воде исправну политику /видео/

© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у фото-галеријуШеф Европског савета Шарл Мишел
Шеф Европског савета Шарл Мишел - Sputnik Србија, 1920, 18.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Европска унија и БиХ све више личе једно на друго, јер све што се каже је кобајаги и никог не обавезује. Уз ту „лажу и паралажу“ али и огољене притиске Запад је натерао Србију и Српску да воде исправну политику, кажу саговорници Спутњика поводом недавног састанка председника Европског савета Шарла Мишела с лидерима политичких странака у БиХ.
Срби су у специфичној позицији кад је реч о европским институцијама јер, како каже историчар др Чедомир Антић, ако би прекинули с њима односе то би био добар изговор за још веће притиске на њих.

Исправна политика Србије и Српске

„Стално се говори о томе да они нама испостављају захтеве. Наравно, време је радикално и они морају да покажу својој јавности да су спремни да лупе шаком о сто. Добро је, међутим, што су Србија и Српска ипак успели да избегну те страшне стреле које ка њима иду, али и што смо изашли из фазе мимикрије, чиме су нас буквално натерали да водимо исправну политику“, истиче историчар.
Политиколог професор др Ненад Кецмановић сматра да томе доприноси и опадање америчке моћи, услед чега и мале земље дижу главу.
„Јављају се пукотине широм света и тај спор и дуг процес добија временом на убрзању. Сад и Срби с обе стране Дрине могу да им кажу да неће пристати на преваре које изгледају детињасте и смешне“, наводи Кецмановић.
Коментаришући исход састанка у Бриселу на ком је усвојен политички споразум о „кредибилној и снажној мапи пута за реформе у БиХ ка заједничкој европској будућности“, он истиче да нити ко у Бриселу мисли озбиљно да прими БиХ у ЕУ, нити је Унија икад била мање пожељна за актере у БиХ, каже професор др Ненад Кецмановић.
„То је лажа и паралажа: европским званичницима је прва реченица редовно да рачунају на БиХ, а онда босанска страна узврати да рачуна на ЕУ и то се бесомучно понавља, као лакрдија која се одржава“, сматра он.

Шта ЕУ нуди БиХ

Реално гледано, констатује Кецмановић, никад ЕУ није имала мање капацитета да прими БиХ.
„Али, као што би БиХ њима била само белај више, тако се поставља питање колико је ЕУ оваква каква је привлачна. Шта ми сад треба са њима тамо да делимо, да ли прескакање оброка или хладне радијаторе“, ироничан је наш саговорник.
Он додаје да се Милорад Додик, лидер СНСД и српски члан Председништва БиХ на састанку у Бриселу понео изненађујуће дипломатично – похвалио је организаторе, Шарла Мишела и Жозепа Бореља, али тврди да ништа није потписано. Закључци су, истиче Кецмановић, необавезујући и уопштено формулисани тако да може да их тумачи како ко хоће - једни кажу да је тријумф, други да је капитулација.
Ако има икаквог ефекта тог састанка, каже Кецмановић, онда је то да је он мотивишући за актере у БиХ да изађу на изборе на јесен, а за ЕУ самомотивишући – да прикаже неку илузију да њене институције играју важну улогу и да се догађа нешто позитивно.
Историчар професор др Чедомир Антић слаже се да понашање Европе и поруке које она шаље, не само према БиХ већ и шире подсећају на, како каже, дечје приче.
„Имамо рат који није почео у фебруару, а у њему учествују и европске земље, јер рат се не води само војним средствима. У том рату део тактика је вођен овде, на Балкану. Они кажу да није али ако погледате од оног политички недопустивог чина који је извео високи представник Валентин Инцко ви имате стање које по много чему подсећа на рат - пала су сва правила, не бирају се средства“, образлаже Антић, имајући у виду одлуку Инцка да наметне закон о забрани негирања наводног геноцида у Сребреници.
ЕУ би, с друге стране, желела да без средстава постигне максимум циља, а пошто опстаје слика Балкана као јединог места где је, како каже, амерички и европски империјализам нешто успео надају се да ће управо ту где су почели свој злочиначки пут пре 32 године да доживе неку ренесансу.

Ко је „четврти народ“ у БиХ

„Споља гледано све и згледа изврсно: они би хтели да тврђаву Европе заштите тако што ће рећи – ми ћемо све вас да примимо али претходно да афирмишемо вредности . Те вредности су наизглед изврсне – људска права, право сваког да се кандидује, демократија, борба против корупције. А онда кад зачепркате схватите да тамо сматрају да Србију с Албанцима не можете градити као грађанску државу зато што ће Срби, тај „културно дефектни народ“, надгласати добре Албанце“, примећује Антић уз опаску да сасвим друга правила важе у БиХ где Запад сматра да је нормално да буду изабрани нелегитимни представници а све са крајњим циљем да се укине Дејтонски споразум.
Притом, како каже, западни представници су у БиХ присутни као „четврти народ“: направили су администрацију која кошта стотине милиона долара, где извозе разне људе који би у нормалним земљама или били истерани из политике, или лишени слободе, а дозвољена је и корупција ако слушате шта вам се каже из Вашингтона или Лондона.
Председник Француске Емануел Макрон - Sputnik Србија, 1920, 16.06.2022
СВЕТ
Како би нова идеја из Париза могла да промени Европу
Тријумфална капија у Паризу - Sputnik Србија, 1920, 15.06.2022
СВЕТ
Шта пише у француском документу којим се предлаже формирање Европске политичке заједнице
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала