Српски вирусолог: Зашто су људи рођени у Србији пре 1980. најзаштићенији од мајмунских богиња

„Ми смо можда и последња земља која је имала масовну вакцинацију против вариоле вере, а та вакцинација штити и од мајмунских богиња, и једино та вакцина штити“, каже вирусолог проф. др Ана Глигић.

Особе које су је примиле могу да се разболе као и после сваке вакцине, али ће имати блажу клиничку слику и неће им бити потребно болничко лечење, а можда неће ни знати да преживљавају ту болест, каже докторка и додаје да је то сада предност Србије и оних који су вакцинисани 1972.

Како је Светска здравствена организација 1980. саопштила да више нема опасности од вариоле вере, због чега је тада заустављена обавезна вакцинација, генерације рођене након 1980. су потпуно незаштићене, каже она.

Али и поред тога, важно је знати да болест није опасна у највећем броју случајева. Др Глигић прави поређење са короном, па напомиње да за разлику од корона вируса који је прелазио са дивљих животиња на човека и притом мутирао поставши све више заразан и стварајући тежу клиничку слику, вирус који изазива мајмунске богиње спада у ДНК вирусе, па због еволутивне сродности мајмуна и човека неће мутирати.

„Вирус нема потребу да се прилагођава човеку, али може да ојача, не дај боже, па може да добије на вируленцији. Он није опасан када пређе са мајмуна на човека, али ако пређе на човека на човека, ситуација се може променити. Уколико се мушкарац који је допутовао из Немачке инфицирао од човека, направљен је тиме већ један скок, па би због оног наредног па затим и оног следећег, вирус могао да добије на јачини“, напомиње и издваја другу потенцијалну опасност:

„Мајмунске богиње у Африци нису присутне само на мајмунима већ су прешле и на све глодаре. Била би велика опасност, али то за сада није забележено у литератури, да човек зарази неку домаћу животињу из окружења. На пример, пса или мачку. Уколико би се то догодило, постали бисмо ендемско жариште као Африка. Али без научних доказа, то се не може тврдити са сигурношћу. Када би се то десило, све би се претворило у глобални проблем, али сада се ради само о локалним проблемима у појединим земљама. Не знамо како ће се вирус понашати. Постоји тај фенотипски фактор свега што се дешава у окружењу а због чега у једном тренутку може да дође до преноса са човека на животиње“, наводи Ана Глигић за Новости.

„У ситуацији да би то било потребно, решење би била вакцина против вариоле вере. Само на два места у свету увек постоје резерве ове вакцине због страха од ове болести, вирус вариоле вере чува се само у Центру за превенцију и контролу болести у Атланти и у Русији“, поручује она.