Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Владимир Радовић o стрицу Амфилохију: Љубав која говори - „Биће нешто од тебе”! /видео/

© Sputnik / Бранко МаксимовићМарина Рајевић и Владимир Радовић
Марина Рајевић и Владимир Радовић - Sputnik Србија, 1920, 19.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Његова брига била је анђелска, стално је бдио, а његова утемељена љубав која је говорила: „Биће нешто од тебе“ - за мене је била највећи подвиг, рекао је о блаженопочившем митрополиту Амфилохију Радовићу његов братанац, вероучитељ Владимир Радовић у емисији „Док анђели спавају“, ауторке Марине Рајевић Савић.
Владимир Радовић син је песника Добрије Радовића, рођеног брата митрополита Амфилохија. Од најмлађег узраста слободно време проводио је у манастиру Ваведење на Топчидеру, као помоћник у олтару. Завршио је Богословски факултет, а 2016. године изабран је за пратиоца митрополита Амфилохија Радовића на Свеправославном Сабору на Криту.
Данас је вероучитељ у ОШ „Бранислав Нушић“ на Вождовцу.
На питање како остати свој међу великим људима у његовој породици, Владимир је рекао:
„Као у вашој башти у Пећи, у једној огромној башти пуно лепих цветова, па се кроз време пробере да и ви постанете један цвет, али потпуно свој, са својим бојама, својим мирисом, а који је опет саставни део те исте баште“.

Живот педесетничке љубави

Гост Марине Рајевић Савић присетио се и тренутка када је постао свестан величине блаженопочившег митрополита Амфилохија Радовића.

„То присуство сам осећао од кад знам за себе, од како сам очи отворио, али не може човек и није му дато да поима стрица као митрополита. Признајем, по први пут сам уистину видео ко је он на Сабору на Криту 2016. године, видео сам које поштовање и углед има од људи из света, од епископата, од патријараха. Видео сам да је цео његов живот био живот те педесетничке љубави, педесетничког стваралаштва и духовности“, сећа се Владимир.

Стриц Амфилохије био је, прича Владимир, изузетно брижан човек.
„Током основне и средње школе и факултета није пролазио дан да се он није обраћао, позивао и проверавао какав сам у школи, задуживао људе да брину о мени да не бих негде скренуо са пута. Без много коментара, без много похвале, када бих урадио и нешто огромно он би рекао да ће бити нешто од мене“, прича гост емисије „Док анђели спавају“.
Током бомбардовања 1999. године Владимир је боравио у Цетињском манастиру, уз митрополита Амфилохија. Према његовим речима, манастир Цетињски је у том тренутку обиловао изванредним монасима.
„Тамо су тада били данашњи владика славонски Јован Ћулибрк, митрополит црногорско-приморски Јоаникије и много других архијереја. Дакле, најумније главе данашњег времена тада су били монаси почетници, а ја само ђак од можда 12 година. И делили смо исте просторије, исте обавезе. Шта је манастир за младог човека? То је подвиг одговорности, позив на то да и он сутра мора да буде спреман на све. Ја сам схватио да су они несвесно или свесно све нас увлачили у преко 12 или 13 својих обавеза и дужности и спремали нас једнога дана за живот. Па тако можеш да будеш кустос у музеју у једном тренутку, у другом продајеш свеће, у трећем правиш бројанице. На све су те спремали“, каже Владимир.
У слободно време пише поезију о свему што га надахњује.
„Када се год обрем на Бјеласици, у Колашину, Подгорици, пред храмом код Светог Петра Цетињског, осећам да ме дух предака прикива за истину, за Божје заповести, осећам да ми припадамо тим вековима, каже Владимир Радовић.
Владимир се од од малена бавио разним спортовима, а као дечак глумио је у позоришту Дадов. Има две старије сестре и брата. Ожењен је Маријом са којом има двоје деце - Алексеја и Ирину.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала