Преседан у историји: Почетак краја Макронове ере - шта сад чека Француску

Резултати парламентарних избора у Француској говоре да је на заласку модел досадашње политике, оличен у личности Емануела Макрона. Друго, говоре да је француска политичка сцена у процесу прекомпозиције и да ће имати великих потешкоћа у функционисању.

Овако професор Правног факултета у Београду Милош Јовановић коментарише резултате избора за француску Националну скупштину.

Према његовим речима, резултати су донели добре вести јер се, како каже, коначно идеологија враћа у политику.

Повратак идеологије у политику

„Политика значи да имате избор, да се не своди све на менаџмент нечега што је датост, како је то Макрон својим укупним политичким деловањем показивао“, објашњава Јовановић.

Да су Французи изгубили веру у политику, према уверењу нашег саговорника, показује и број гласача, који је знатно мањи од броја апстинената. Тек 46,23 одсто Француза искористило је право гласа.

„Када политику представите као менаџмент, када је представите као управљање реалношћу коју не можете да промените, а то је Макрон радио, негирате есенцију политичког. Политика служи да се мења реалност. Мислим да је део француских грађана одустао од идеје да се политиком нешто може променити јер су сами политичари од политике направили полупредставу, а свакако су од ње направили нешто што грађанима показује да се стварност не може мењати. Зато ме радује повратак идеологије и јаких идеолошких матрица“, истиче Јовановић.

Идеолошке поделе спречавају формирање стабилне владе

Безбојна Макронова опција са 245 мандата, насупрот идеолошки подељеним левичарским НУПЕС-ом Жан Лик Меланшона (131 мандат), 89 посланика Националног окупљања Марин Ле Пен и 61 послаником умерено десних Републиканаца створиће потешкоће у функционисању власти, сматра Јовановић.

Републиканци би можда могли и да подрже Макронову коалицију „Заједно“, али то би била компликована коалиција, јер Макронова опција у свом деловању има и елементе левице.

Чврста Меланшнова левица и чврста десница Ле Пенове не могу, због својих идеолошких погледа да улазе у коалиције са Макроном, нити међусобно. Међусобно не могу, прво због мањег броја од потребног за формирање већине; друго, њихове идеолошке разлике толико су дубоке да је свака помисао на коалицију та два политичка блока немогућа.

„Све ће то, врло могуће, довести до одређене врсте нестабилности, што ме донекле и радује, зато што многа питања нису решена, зато што Француска одавно није Француска, зато што је од украјинске кризе до питања економије све решавано на врло чудноват начин… И добро је да се чују различити ставови који ће то заиста и бити – прави политички ставови, што се није чуло у тој „хермафродитској“ варијанти француске политике у последњих неколико година“, категоричан је Јовановић.

На коју ће адресу Макрон прво закуцати

Питање је како формирати владу у оваквој констелацији снага у Националној скупштини питање је за Емануела Макрона и председницу владе Елизабет Борн. Јовановић, како каже, претпоставља да ће прва адреса на коју ће се њих двоје обратити бити Републиканци, али ту је и неколико умерених левичара који су у парламент ушли мимо Меланшонове листе.

„А претпостављам да ће покушати и оно што је још јуче најављено, да ће правити асиметричне већине од случаја до случаја, од закона до закона. Али верујем да ће то бити тешко“, наводи наш саговорник.

Јовановић наглашава да се овакав преседан није десио у историји Пете републике – до сада су сви парламентарни избори пресликавали резултате председничких. Једини изузетак били су избори из 1974, када је за председника изабран Валери Жискар Дестен, а његова партија није освојила већину у Националној скупштини. Међутим, он је био центриста у оквиру десничарске већине.

Без обзира на историјски преседан, резултати избора не представљају шок – били су најављени неколико дана пре одржавања кроз истраживања јавног мнења. Тога је био свестан и сам Макрон када се пре неколико дана у, како Јовановић каже, трамповском стилу, обратио новинарима са говорнице испред авиона, када је затражио стабилност у Француској. Другим речима, затражио је већину коју ипак није добио, објашњава Јовановић.

У том смислу, резултати избора не представљају шок, јер нису изненађење. Са друге стране, они ће добрано продрмати француску политичку сцену, као и начин на који су политичке институције у тој земљи функционисале у последњих пет година, закључује он.

Резултате парламентарних избора либерални „Монд“ назвао је „ноћном мором“ за француског председника јер, за разлику од 2017, није успео да освоји натполовичну већину у Националној скупштини. Истовремено, Национално окупљане и НУПЕС остварили су историјски успех.