Громогласна најава НАТО против Русије – јасна претња колебљивим чланицама

Нова стратегија НАТО коју ће на предстојећем самиту крајем јуна представити Јенс Столтенберг само ће званично позиционирати већ изнети став да је Русија постала претња по безбедност, а Кина изазов на који треба одговорити. Иако делује да су мета Русија и Кина, ове корекције биће у функцији дисцилиновања чланица које се још колебају у проценама.

Нови концепт НАТО стратегије који, речима првог човека Алијансе, диктирају светске околности, неће, како то изгледа на први поглед, битно променити односе снага у свету нити, упркос отвореном етикетирању Русије као претње, бити увод у радикалне потезе.

Празне претње

Главни уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија корекцију стратегије сматра очекиваном јер, објашњава, НАТО не може да постоји ако не постоје противник и војна опасност, при чему, она која долази са Истока, није губила на актуелности пуна два века.

Самит НАТО у Бриселу

© Sputnik / Алексей Витвицкий

/

Уђи у базу фотографија

„Сам НАТО је постао претња европској безбедности, а не Русија. Њима није лако да прихвате да Русија решава проблем своје безбедности који су на том плану направиле водеће земље НАТО савеза - Американци и Британци. Међутим, не треба очекивати ништа спектакуларно. Чак и да НАТО прими Шведску и Финску, да на самиту прогласе Русију директном претњом и опасношћу суштински се ништа неће променити. Дан после самита они се неће усудити да уђу у рат против Русије“.

У наставку размена нуклеарних удара

Колика је њихова спремност на конкретно деловање, сматра, показала је ситуација у Украјини. Француска која је цео свој арсенал пројектила потрошила у рату у Либији остаје на безбедној удаљености, док Пољска не добија зелено светло да уђе у рат.

Војници почасне страже немачких снага Бундесвера

© AP Photo / Michael Sohn

„Немачка која се одлучила за велико повећање војног буџета од 100 милијарди евра такође не може да направи релевантну европску армију коју би морала да респектује и Русија. Да би то урадиле, и Немачка и Велика Британија, морале би да направе војску од милион људи при чему и даље не би имале чиме да парирају новим хиперсоничним руским оружјима. Коначно, НАТО заједно са САД не сме да уђе у рат са Русијом, свестан да би у наставку уследила размена нуклеарних удара“, каже Билбија, додајући да од 15 хиљада нуклеарних пројектила који постоје у свету, њих око 13.500 држе САД и Русија.

Англосаксонска пљачка

По његовом мишљењу, громогласне најаве НАТО заокрета више су порука намењена непослушним чланицама НАТО и ЕУ него претње упућене Русији и Кини.

Украјинска војска на аеродрому прима америчке противбатеријске радарске системе AN/TPQ-36. (архивска фотографија)

© Sputnik / Михаил Маркив

/

Уђи у базу фотографија

Земље попут Француске и Немачке, сматра Билбија, схватају да ово што се догађа поводом руске операције у Украјини представља англосаксонско пљачкање ЕУ. Томе у прилог говоре прогнозе да ће 70 посто капитала из ЕУ завршити у Америци, око 20 посто у Русији и 10 посто у Великој Британији.

Чему служи АУКУС?

Такође, позицију НАТО додатно у питање доводи и АУКУС - специјални клуб англосаксонских земаља - Америке, Велике Британије, Канаде, Аустралије коме ће се вероватно придружити и Јапан.

Председник САД Џо Бајден, премијер Аустралије Скот Морисон и премијер Велике Британије Борис Џонсон на састанку поводом новог савеза АУКУС

© AP Photo / Andrew Harnik

„Однос између АУКУС и НАТО биће јако занимљив у наредним годинама. Постоје амбиције да се НАТО учини глобалном војном структуром и тада се поставља питање шта је онда АУКУС, да ли опстаје и да ли ће бити потребан. Притом, не заборавимо да је овај савез који има за циљ да заустави економски и технолошки успон Кине, разлог тензија између Британаца и Американаца".

Док Британија жели два центра одлучивања, Вашингтон би да се пита сам.

Такви односи сведоче у прилог томе да најаве Јенса Столтенберга не треба „читати“ дословно. НАТО може да маше црвеном марамом, али не и да уђе у озбиљну војну конфронтацију са Русијом и Кином. Однос саме Русије према Западу, објаснио је Лавров: Русија ни у чему битном не сме да зависи од Запада.