Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Светски раритет са српске планине: У његовом генетском запису крије се тајна стара милионима година

© Фото : Спутњику уступио НП ТараПанчићева оморика име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине.
Панчићева оморика име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине. - Sputnik Србија, 1920, 21.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Панчићева оморика је најчувенији становник Таре, преживела је ледено доба и сачувала одлике далеких предака из терцијара. Њен пандан у животињском свету је Панчићев скакавац, али за њега тек ретки знају. Светски је раритет и нема га нигде осим на Тари.
У њиховом генетском запису крије се тајна стара милионима година. Толико су се дуго генерације ових скакаваца смењивале на Тари, а после свих катастрофа и климатских изазова, током којих су изумрли њихови остали сродници. Тара је једино место у свету где се може пронаћи ова ретка и угрожена животињска врста.
„То је један од ендемита, ендемична врста, која је можда и најзначајнија у Србији и једна од интересантнијих у Европи. Мужјак је вижљаст, има ту карактеристичну коничну главу, антене су плавичасте. Женке су потпуно другачије форме, масивније, и оно што је интересантно, то има некакве везе са њиховом комуникацијом, крила су им редукована, црвене боје и не служе летењу“, објашњава Иво Караман, професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду.
Опис нове врсте скакавца, Јосиф Панчић је дао у Бечу 1882. године. Пронашао га је годину раније, у околини Мокре горе, а каснији покушаји да се ова врста лоцира били су безуспешни, све до шездесетих година прошлог века, када је утврђено да их има на Калуђерским Барама, на Тари.
„Оно што даје карактеристике Тари, односно чему Тара дугује богатство своје флоре и фауне, јесу ти кањони и клисуре који су испресецали кречњачки масив, и управо се у тим кањонима и клисурама очувала специфична микроклима, односно многе врсте су нашле ту склониште од промена временских прилика током милиона година који су иза нас“, рекао је Ранко Милановић из Националног парка Тара.
Популације ових скакаваца су углавном малобројне, рањиве и под сталним су надзором заштитара Националног парка, који годинама сарађују и са Департманом за биологију новосадског Природно-математичког факултета.
Данашњи потомци ове прастаре фамилије живе у оквиру реликтних влажних шума црног бора и црњуше средњег тока реке Дрине, на врло уском простору: јављају се мозаично на око 10 квадратних километара.
Међу четири изузетно ретке биљне и животињске врсте којима је Србија дом, две су на Тари –Панчићева оморика и Панчићев скакавац, и када се схвати шта их је ту заклонило и сачувало, онда су јасне и границе и одговорност које човек пред собом мора поставити, да би природи био пријатељ.
Зимзелена шума - Sputnik Србија, 1920, 18.06.2022
РЕГИОН
Једна од највиших смрча на свијету расте у Црној Гори /видео/
Ему - Sputnik Србија, 1920, 12.06.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Демонска патка: Откривено која је птица пре 50.000 година легла јаја величине диње
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала