НАСА жели своје бубашвабе и месечеву прашину назад

Америчка свемирска агенција је затражила од бостонске аукцијске куће РР да заустави продају месечеве прашине прикупљене током мисије „Аполо 11“ 1969. године, којом су касније храњене бубашвабе током експеримента са циљем да се утврди да ли лунарна стена садржи било какву врсту патогена који представља претњу за земаљски живот.

Материјал, рекао је адвокат НАСА-е у писму аукционару, и даље припада савезној влади.

Материјал из експеримента, укључујући бочицу са око 40 милиграма месечеве прашине и три леша бубашваба, требало је да буде продат за најмање 400.000 долара, али је повучен из блока за аукцију, рекли су из РР у четвртак, преноси Б92.

„Сви Аполо узорци, како је наведено у овој колекцији предмета, припадају НАСА и ниједној особи, универзитету или другом ентитету никада није дата дозвола да их чува након анализе, уништења или употребљава на било који начин у било коју сврху, посебно за продају или индивидуални приказ“, наводи се у писму свемирске агенције од 15. јуна.

Даље се наводи: „Тражимо да више не олакшавате продају било ког артикла који је део експеримента са лунарним тлом „Аполо 11“, тако што ћете одмах зауставити процес надметања".

У другом писму од 22. јуна, адвокат НАСА-е је затражио од аукцијске куће да сарађује са тренутним власником материјала како би га вратио савезној влади.

Мисија „Аполо 11“ вратила је више од 21,3 килограма лунарног камена назад на Земљу. Некима су храњени инсекти, рибе и друга мала створења да би се видело да ли ће их то убити.

Бубашвабе које су храњене месечевом прашином смештене су на Универзитет у Минесоти где их је ентомолошкиња Марион Брукс сецирала и проучавала.

„Нисам нашла никакве доказе заразних агенаса“, рекла је Брукс, која је умрла 2007.

Она није пронашла доказе да је месечев материјал био токсичан или да је изазвао било које друге лоше ефекте на инсекте.

Али месечев камен и бубашвабе никада нису враћени НАСА-и, већ су изложени у кући Бруксове. Њена ћерка их је продала 2010. године и сада су поново на продаји од стране пошиљаоца којег РР није открио.

Није необично да трећа страна полаже право на нешто што се продаје на аукцији, рекао је Марк Заид, адвокат аукцијске куће РР.

„НАСА има искуство у потрази за предметима који се односе на ране свемирске програме“, иако су били недоследни у томе, рекао је Заид.

По сопственом признању, НАСА је у једном од својих писама признала да није знала за претходну аукцију предмета са експерименталним бубашвабама.

„Раније смо сарађивали са НАСА-ом и увек смо сарађивали са владом САД када полажу право на предмете“, рекао је Заид. На крају крајева, закључио је, желе да се понашају на одговарајући начин и законито.