Холивудски глумци креирају „стварност“ у Украјини за западни свет

,,Дух Кијева” - наводни пилот који је оборио много руских авиона испотавило се да не постоји, иза њега остали су само спин доктори који су креирали тај наратив. Холивудски глумци, сцене и приче ређају се у Кијеву ради креирања кампање у медијима.

Све то под будним оком „креативних духова“ који су на жалост добро познати читавом Балкану и који поново излазе из својих боца попут Бернарда Анри Левија који је међу првима посетио Одесу. Баш онај град у коме су спаљени живи људи 2014. године, али за то се није претерано марило, вероватно јер су имали ,,погрешно” порекло. Активан је и никад пензионисани за случајеве скупљања кајмака из ратних стања - Карл Билт који својом реториком превазилази чак и украјинског амбасадора у Берлину Андреја Мељника. Изгледа да су намирисане нове жртве и добре апанаже за белосветске играче. Циници би рекли да би у самом паклу дошло до раскола кад би се појавили Леви и другари. Кад смо код цинизма сад је можда тренутак да се подржи предлог САД да је право решење за Украјину да се постави Хуан Гваидо за председника - онај стално наметани лик гуран да преузме власт у Венецуели, само ако може без избора. Што се каже с љубављу из демократске земље.

Шта је претходило сукобу у Украјини

Као да смо заборавили шта је све претходило сукобу у Украјини. Краткотрајни рат Азербејџана и Јерменије, покушај пуча у Казахстану и Белорусији, све су то трвења на границама Русије која служе да праве дистракцију и увуку земљу на више различитих фронтова. Украјина је једна од оних земаља где је Запад то успео.

Не заборавимо да је Русија месецима пре сукоба тражила безбедносне гаранције на шта су се западњаци смејали, док је артиљерија већ увелико по систему насумично бомбардовала Доњецк. Када се западу не допадају међународни споразуму онда се нађе креативни маневарски простор за избегавање. Подсећања ради, тако се Француска још 2015. године показала као не баш поуздан партнер када је одбила да испоручи носаче хеликоптера класе „мистрал“ Русији, због чега су платили пенале али су исте продали Египту.

Америчке интервенције су од 1945. године биле империјалног карактера - за територије и ресурсе. Операција која се води у Украјини је више пута помињана као нужна и неизбежна. То се са једне тачке гледишта може посматрати као довођење суперсиле пред свршен чин и сатеривање у ћошак па чак и као знак слабости, али тиме се спремност на одговор и акцију из таквог положаја може сматрати само као знак историјске зрелости, уз сву бол у срцу како је уопште могуће да два најближа народа ратују.

Али могуће је, Балкан је на жалост таквим типским акцијама завади па владај био многоструки сведок и жртва. Геополитичка карта је нешто што ће се у деценијама пред нама проучавати и вероватно мењати чешће него икада пре. Грчка и Турска су на готово ратној реторици након лобирања грчког премијера у САД да се Турској не испоруче авиони ловци нових генерација јер се сматра непоузданим партнером, док Ердоган најављује да са Грчком више нема потребе да се преговара око било чега.

Са друге стране УАЕ и Израел су успоставили трговинске односе док принц и неформални први човек Саудијске Арабије Мохамед Бин Салман према медијским изворима не жели да прими у посету америчког председника Бајдена, чак ни на конференцији у Ријаду која се очекује. Овакви поремећаји на геостратешкој покерашкој карти говоре да ће бити много преговора, да су све комбинације отворене и да још нико није показао карте.

Са Турском су амерички односи компликовани још из мандата Барака Обаме и покушаја пуча од када траје захтев да се гуленисти на челу са Мухамедом Гуленом изруче Турској. Један од разлога блокаде коју најављује Турска за улазак Финске и Шведске у НАТО-у је управо захтев да се изруче како гуленисти тако и Курди које Турска сматра терористима. Велики камен спотицања између Вашингтона и Анкаре представља и прошлогодишње декларација председника Бајдена о турском геноциду над Јерменима након Првог светског рата.

Док се на Турску гледа као на сумњивог и никада предвидивог савезника у НАТО-у, Грчка је успела да добије ново наоружање док сопствено још из совјетског времена испоручује Украјини. Бајденова администрација на свом самом почетку прогласила је саудијског принца Мохамеда Бин Салмана директно одговорним за убиство новинара Џамала Кашогија у амбасади у Истанбулу и тиме разљутила краљевску породицу, док су Салман и бивши амерички председник Трамп имали значајне трговинске и војне уговоре.

Последице ових тектонских поремећаја на геополитичкој карти су већ сада, само у ова четири месеца, несагледиви, док осцилаторни период и коначна прерасподела тек предстоји.

Економски игроказ

Штампање новца је најбољи начин да се из инфлације уђе у хиперинфлацију и коме то није јасно тај тешко може да разуме степен тренутне нестабилности тржишта. Ако је ЕУ зона у претходних две године повећала укупну новчану масу за 20%, док су САД то учиниле за 38%, инфлација је очекивана, а медијска паника и повлачење огромне количине новца из банака њени су најбољи савезници. Ресурси постају све више битни за сваку од држава, параметри попут БДП-а доводе се у питање уколико земља није способна да допреми довољну количину нафте, гаса и угља. Ресурси чувају и социјални мир у друштву.

Поскупљење гаса кренуло је у новембру и децембру, односно много пре фебруара. Стање на америчкој берзи је тако да је С&П од јануара изгубио 9,3 трилиона долара, што је више него у време кризе из 2008. године, када је ,,Лехман Бротхерс” изгубио 8,1 трилион. Неповерење инвеститора доводи до повлачења новца. У току једног дана на берзи дешава се да се збрише више од трилион долара. Поређења ради то је близу једног годишњег БДП-а Русије.

Балони који су препумпани новцем, а који нема покриће у реалном сектору, полако губе на вредности, баш то се десило са криптовалутама које су се истопиле у последња три месеца. Објашњење лежи у томе што барел нафте, чак и када је у једном тренутку на берзи постао безвредан, имао је своју реалну корист у стварном свету - покретао је транспорт и користио је људима, те његова вредност се не може задржати на нули, док један биткоин на пример уколико вреди 0 долара он нема корист у реалним ресурсима и самим тим би то и био његов крај. Једна од теза где се марксистичка филозофија показала као тачна је да богатство земље долази од ресурса, односно средства за производњу и рад. То је главна разлика традиционалних чувара вредности у односу на виртуелне.

Један од разлога неповерења у долар је и одузимања имовине и замрзавања средстава Централне банке Русије, уз претњу да ће новац бити усмерен ка Украјини. Таквим потезом би се изгубио кредибилитет у тржиште некретнина и луксузних роба, као и читаво финансијско тржиште. У Америци је данас најнижа потражња за непокретностима од 2001. године, док је поверење потрошача на најнижим гранама у историји.

Гориво је дуплирало цене у периоду Бајденове администрације на преко 5 долара по галону, док је инфлација од 8,6 одсто највећа од 1981. године. Компаније чија вредност се рачуна у трилионима, попут Тесле, Алфабета и Мете, губе поверење и имају огромне падове последњих недеља, док највеће берзе С&П500, Дау Џонс и Насдак падају из недеље у недељу. Компанија Тесла је значајно повећала трошкове производње због материјала које више не може да набави по старим ценама, попут никла, и то ће утицати на скок цене возила и потенцијалне проблеме у испорукама, што је на тржишту већ увелико појава. Док се директор Тесле Елон Маск суочава са оптужбом преваре од 258 милијарди долара због крипто пирамидалне валуте доџкоин, он размишља о куповини друштвене мреже Твитер. Све(т) мирише на почетак рецесије, док земље БРИКС-а најављују алтернативу долару. Централна банка Русије везала је грам злата за вредност од 5000 рубаља, док је Кина успорила раст у првом кварталу због сузбијања коронавируса. Руске дипломате скоро да не постоје у ЕУ, док се упорно ради на томе да се прекине и последња нит економске сарадње. Сви ови показатељи нестабилности указују на то да тамо где дипломатија и економска међузависност закажу, ту почиње сукоб.

Реквијем или ода?

Уз пар економско-политичких криза и једну пандемију касније схватамо да нема ништа у принципима већ да је све у интересима. Чији је интерес онда да се од ЕУ направи 51. америчка савезна држава?

Односи држава у будућности ће изгледа бити такви да се по једном питању уопште неће слагати док ће по другом питању имати апсолутну сарадњу. Такви односи су краткорочни и управо се базирају на голом интересу који сутра може да нестане или да се чека понуда од неке друге стране.

У таквим морима тешко је пливати, српски брод свакако је навикао на бурно море и за нас је питање можемо ли да позовемо све те уметнике и научнике које Европа прогони и да тиме ојачамо наш културно-технолошки утицај. За ЕУ ово је идентитетска прекретница, хоће ли постати један деиндустријализовани музеј који је већ рекао све што је имао или ће почети да сагледава сопствене интересе. Чини се као да су лидери ЕУ изабрали први пут, те је Немачка пријавила спољнотрговински суфицит од 1,3 милијарде у априлу што је најнижа разлика још од 1992. године. Рушење споменика ослободиоцима од нацизма у ЕУ је тренд који је кренуо још из САД када су рушени споменици оснивачима земље. Питање је шта се тиме постиже осим деструкције, раскола и анархије где се стварају људи без нација и земље без историје.

Историјски ревизионизам је опасна игра у којој се лако подмећу случајности попут оне када се на Гугл преводиоцу напише на енглеском - „драги Руси“, да он преводи то као - „мртви Руси“. Јесу ли то порука да је само мртав Рус драг Рус или грешка која се дешава? Шта је онда следећа фаза?! - ,,Хитлер и није био толико лош, мада не кажем да није имао и неких грешака”. Такве случајности су недопустиве јер на мала врата доводе рађање и релативизацију зла. Тренутним путем ЕУ је сваким даном све ближа сукобу, а свет све даљи од мира.