Неће проћи: Нови очајнички потези Запада да се Русија изнури

Забрана увоза руског злата коју намеравају да наметну земље Г7 има за циљ да се Русија економски изнури, али такве методе неће проћи, као што не пролазе ни гласине о дефолту Русије. Дефолт, о коме пишу западне агенције, вештачки је и политички, а не финансијски, истичу руски експерти.

Руски експерт Денис Ракша каже да је одлука лидера Групе седам (Г7) најјачих светских економија да забране увоз руског злата само део настојања да Москви ускрате средства за финансирање специјалне војне операције у Украјини.

„У ствари, све је још озбиљније, будући да је реч о плану да се Русија дугорочно лиши средстава потребних за развој њене економије. То је такозвана политика ‘обуздавања’, а све те мере имају за циљ једно те исто – да се успори технолошки развој Русије, да се Русија одсече од свих главних светских тржишта сировина, финансија и технологија“, сматра Ракша.

Експерт напомиње да Русија годишње извезе злата у износу од око 19 милијарди долара годишње. На скали укупног руског извоза то није много, закључује он.

„Сличне мере, сличне санкције су већ предузимане и даље ће се предузимати и за друге секторе руског извоза. Ма како то парадоксално звучало, али тржиште енергетике већ то демонстрира, па се испоставља да ограничавање руског извоза на она тржишта на којима је Русија велики извозник доводи, с једне стране, до повећања цена те робе тј. ресурса, док с друге стране, физички обим извоза руских сировина не опада због тих високих цена, јер Русија даје попусте“, каже експерт.

Као резултат тога, руски извоз те робе расте, а такође се повећавају и тржишта, али и цене, додао је Ракша.

„Исто ће се, по свему судећи, десити и са златом, пошто је обим производње злата на светском тржишту прилично ограничен и немогуће је брзо повећати његову производњу, па се самим тим не може повећати ни извоз, нити снабдевање светског тржишта. То значи да ако ограничите извоз руског злата, онда ће његова цена расти“, предвиђа Ракша.

Бајден удара на Путина, а гађа Американце

У пракси та забрана, коју намећу државе Г7, значиће да Москва неће моћи да продаје злато на главним светским тржиштима која контролишу те земље, пре свега на Лондонској берзи, истиче Ракша, али „Русија има и друге канале за извоз злата и друга тржишта“.

„То су директне испоруке и то су неки светски потрошачи и купци. Пре свега, то су државе. Такве испоруке су се увек дешавале, а многе земље су из различитих разлога продавале своје злато директно, заобилазећи берзе. Класичан пример је шпанско злато током Шпанског грађанског рата 1936-1937. године. Шпанска републиканска Влада га је пребацила у Совјетски Савез и тим златом је плаћала набавку совјетског оружја. Венецуела је, у условима санкција, пре две и три године, продала злато директно Уједињеним Арапским Емиратима“, подсећа експерт.

Тако да заобилазнице, подвлачи експерт, увек постоје.

„Укратко, када постоје продавац и купац све се то може решити. Начини како то технички извести, ко ће и којим авионом то превести, како платити и слично могу се пронаћи и смислити... Пошто се традиционално у Индији прави накит од тог злата, Индија или нека индијска компанија могу директно да купују руско злато, заобилазећи берзе. То је технички апсолутно изводљива шема, и ако се догоди, нико за њу можда неће ни знати“, каже Ракша.

С друге стране, чак и амерички експерти ембарго на увоз руског злата виде као удар на САД, а не на Русију и критикују америчке власти због такве одлуке. Економиста Питер Шиф оцењује да ће увођењем ембарга на руско злато амерички председник Џо Бајден "пуцати себи у ногу", а то ће довести до непријатних последица по САД. Како је оценио, Бајден ће тако ударити по Американцима, а не по Путину, пошто ће управо Американци платити више.

Он је истакао да је амерички лидер својом одлуком учинио велику услугу Русији.

Одлука Русије је да спољни јавни дуг отплаћује у рубљама, јер је америчко Министарство финансија одбило да продужи дозволу за плаћање у доларима

© Sputnik / Алексей Сухоруков

Русија није банкротирала

Поводом писања агенције „Блумберг“, која је објавила да је Русија није измирила државни дуг – први пут од 1918. године, реаговало је и руско Министарство финансија, истакавши да су уплате по основу суверених еврообвезница извршене у потпуности и у складу са емисионом документацијом.

Повод за овакве медијске наводе био је рок за исплату купона у вредности од 100 милиона долара који је истицао 27. јуна. Испоставило се да је Русија, ипак, извршила уплате, али да низ власника еврообвезница није примио новац због деловања страних финансијских посредника.

Додуше, „Блумберг“ је констатовао и да је „дефолт углавном симболичан“ и да нема велик значај за Русију.

Москва подсећа да дефолт представља неплаћање од стране дужника, али уплата је извршена и то унапред, још прошлог месеца.

Ракша оцењује да Русију вештачки стављају у такву ситуацију - иако има средстава, спремна је да плати и плаћа, Москви намерно подижу баријере.

Експерт истовремено подсећа и на недавну одлуку руских власти да убудуће спољни јавни дуг отплаћује у рубљама, јер је америчко Министарство финансија одбило да продужи дозволу за плаћање у доларима.

„С тачке гледишта Москве, нема дефолта - Русија ће плаћати у рубљама и треба само да узму свој новац. Са становишта Запада, постоји дефолт, пошто се крше правила у којима пише да Русија мора да плаћа у страној валути и то одређеној банци. Овај сукоб ће се решавати на суду. Штавише, Русија инсистира да то буде у руској јурисдикцији, док ће страни власници руских еврообвезница инсистирати да то буду међународни судови... Ова прича ће се провлачити још дуго, јер све такве приче везане за дефолт вуку се годинама, а понекад и деценијама“, каже Ракша.

Он подсећа на наводе „Блумберга“ да је последњи пут Русија пала у банкрот 1918. године, када је млада совјетска република одбила да плати царске дугове.

„Након што је она одбила да сервисира овај спољни дуг, били су дуги преговори, било је бојкота и санкције, одржана је и чувена Ђеновска конференција 1922. и на крају, након распада Совјетског Савеза, Русија је исплатила старе царске дугове... Дакле, и ово сада може трајати деценијама“, закључује експерт.