НАТО милитаризује Арктик: Зашто Норвешка блокира допремање хране за Русе на далеком северу

Норвешкa није дозволила транзит руске робе за руске рударе на острву Свалбарду у Северном леденом океану, чиме се грубо крше људска права и принципи хуманости, оцењују руски експерти. Осим тога, ова ситуација поново покреће питање милитаризације Арктика од стране НАТО.

Свалбард или Шпицбершка острва налазе се на пола пута између Норвешке и Северног пола. Овај архипелаг припада Норвешкој, али према посебном статусу тог региона Русија има право да равноправно експлоатише природне ресурсе.

Руси живе и раде у насељу Баренцбург и још два насеља - Пирамиден и Грумант. Донедавно је преко територије Норвешке ишао један од путева за доставу неопходне робе, али су норвешке власти, позивајући се на санкције ЕУ, забраниле транзит руских роба до Свалбарда.

Норвешка спречава допремање хране за Русе

Доношењем такве одлуке Норвешка, која није чланица ЕУ, настоји да руске рударе остави без хране и основних потрепштина, чиме крши основна љуска права, каже Светлана Журова, први заменик председника Комитета Државне думе за међународне послове.

„Невероватно звучи, али они су блокирали хиљаду људи и оставили их без хране и лекова... Очигледно је да су сви међународни споразуми који су постигнути 1920. године, а којима се Совјетски Савез придружио 1935. године, одједном бачени у ветар“, каже Журова, алудирајући на Свалбардски споразум, такође познат и као Париски споразум који регулише правни статус тог архипелага.

Тај споразум даје Норвешкој суверенитет над Свалбардом, али са неким изузецима, што га чини јединственим међународним споразумом у свету. По одредбама овог уговора, држављани земаља потписница имају право на равноправан приступ експлоатацији минерала и других природних ресурса, као и експлоатацији територијалних вода. Једна од последица овог уговора је постојање руског насеља Баренцбург на Свалбарду.

Свалбардски уговор су потписале Норвешка, САД, Данска, Француска, Италија, Јапан, Холандија, Уједињено Краљевство и Шведска, a ступио je на снагу 1925. године и остао правно обавезујући за више од 40 земаља. Норвешки Стортинг је резолуцијом од 15. фебруара 1947. признао да је СССР (данас Русија као правни наследник СССР-а) држава која уз Норвешку има посебне економске интересе на Свалбарду.

Руски експерти наводе да фактички само Русија и Норвешка спроводе привредне активности у том региону, где се руски рудари баве експлоатацијом угља.

Норвешкa блокира транзит руске робе за руске рударе на острву Свалбарду у Северном леденом океану, чиме се грубо крше људска права и принципи хуманости

© Sputnik / Владимир Чистяков

Упитан суверенитет Норвешке над Свалбардом

У сваком случају, стручњаци истичу да је последњи поступак Норвешке у супротности са међународним обавезама Осла преузетим поменутим споразумом.

Конкретно, овим Осло грубо и директно крши члан 3 Париског уговора из 1920. који прокламује принцип слободног превоза робе, кретања грађана и бродова земаља-учесница.

Због норвешке блокаде Русима се не може доставити храна, лекови, медицинска опрема, грађевински материјал, делови за возила и бродску баржу која испоручује дизел гориво, као и све оно што је потребно за припрему грејне сезоне. Према експертима, наметнутим ограничењима Осло покушава да демонстрира своју блискост НАТО-у и жели да створи неподношљиве услове за живот Руса на Свалбарду.

Стручњаци сматрају да Русија као одговор на те акције може покренути питање легитимности суверенитета Норвешке над архипелагом.

Питање нормалног снабдевања Руса већ је покренуто пред гувернером Свалбарда и норвешким Министарством спољних послова. Москва позива да се те испоруке изузму из актуелних санкција, позивајући се на хуманитарне разлоге. Међутим, норвешко Министарство спољних послова одбило је захтев руске компаније „Арктикугаљ“ да дозволи транспорт робе до Баренцбурга, где се налази руско насеље.

Тренутно ситуација за Русе није критична, али се страхује да због поступака норвешких власти неће успети да се припреме за оштру и сурову зимску сезону и наставе са привредним активностима.

Генерални конзул Русије на Свалбарду Сергеј Гушчин сматра да је једина могућност снабдевања у садашњим условима достава робе директно руским бродовима из Мурманска и Архангелска у луку Баренцбург. Међутим, према његовим речима, то су прилично скупи и неефикасни начини снабдевања.

Овде су погажена људска права на добијање ствари неопходних за живот, истиче Журова. Она истиче да је ово питање за многе међународне организације, али да те организације игноришу актуелна дешавања. Истовремено, Журова подсећа да је Русија искључена из Савета за људска права УН и иступила је из Савета Европе, чиме је принуђена да одустане од примене Европске конвенције о људским правима.

„Такође, Црвени крст не реагује ни на заробљенике, ни на бомбардовања, нити генерално на све оно што се дешава у Украјини. Игноришу то што се не праве хуманитарни коридори, шта се бомбардују стамбена насеља и још много тога. Нису обраћали пажњу ни на оно што се дешава у Донбасу, па како би онда реаговали на некакву малу територију, која је опште добо и на ситуацију руског народа који је тамо...“, каже Журова.

Свалбард припада Норвешкој, али према посебном статусу тог региона Русија има право да равноправно експлоатише природне ресурсе

© Sputnik / З. Божек

НАТО милитаризује Арктик

Журова је подсетила да је недавно сличан случај забележен и са Калињинградом, руском ексклавом у Европи, која се налази између Пољске и Литваније, дуж балтичке обале. Према међународном праву као територија која припада Русији, али је географски одвојена од ње требало би да има потпуни приступ и из копненог дела Русије. Међутим, Литванија је недавно блокирала железнички транзит неке руске робе у Калињинградску област, уз образложење да је у питању роба која је под санкцијама од стране Брисела због догађаја у Украјини, док Москва тврди да су транзитна ограничења кршење ранијих споразума са ЕУ о слободном пролазу робе до Калињинграда.

„У том случају смо имали опције да бродом испоручимо робу која је потребна Калињинградској области, али се истовремено намеће питање – зашто се све ово дешава?! Да би се поново преговарало, село за преговарачки сто?! Па, договори су склопљени одавно, а са хуманитарне тачке гледишта, бранити нешто, блокирати део земље је апсолутно нехумано. Не желим да то поредим са опсадом Лењинграда, али ме подсећа на неке догађаје из тог времена. И онда кажу: ‘Направљен је обруч, зашто се нисте предали, било би мање жртава?! Повремено и даље питају, анализирајући историју Другог светског рата и блокаду Лењинграда: ‘Зашто сте се опирали? Да сте предали град било би мање жртава’. То питање нас враћа у тај период, али онда и ми можемо да кажемо: ‘Понашате се као Хитлер’ и онда нам причате о томе да се фашизам не сме вратити, да је фашизам само у Украјини“, закључује Журова.

Ово није први пут да Запад и конкретно Норвешка игноришу одредбе потписаних докумената и да норвешке власти предузимају низ дискриминационих мера против Руса на Свалбарду. Између осталог, 1977. Осло је једнострано успоставио „зону од 200 миља за заштиту риба“ око Свалбарда, што сада омогућава Норвешкој да ствара препреке страним државама за риболов.

Експерти сматрају да су западне санкције послужиле Ослу као изговор да појача притисак на руска насеља на Свалбарду и уверени су да је стратешки циљ те земље да минимизира присуство Русије на архипелагу, да је потисне са те територије на којој легално обавља привредне активности.

Стручњаци наводе да се чак и током Хладног рата, као чланица НАТО-а, Норвешка понашала много уздржаније у односу на СССР. Совјетско присуство на Свалбарду је у великој мери било резултат политичког компромиса, док се данас стиче утисак да се норвешке влсти служе НАТО методама.

Територија Свалдбарда и приобалне воде су демилитаризована зона. Међутим, НАТО показује интересовање за Арктик и тој зони прети милитаризација, јер је богата угљоводоницима и другим природним ресурсима.

Поједини руски експерти сумњају да је у актуелној ситуацији Осло спреман на компромис са Москвом и сматрају да се питања Свалбарда решавају у Вашингтону. Норвешка отворено показује свој интерес за активну сарадњу са НАТО, укључујући и Арктик, а њена политика је резултат општег погоршања односа Русије и Запада, додају политиколози. Такође, истовремено истичу да се поступци Осла не могу оправдати, јер се крше међународно право и хуманитарна права руског становништва.

Према мишљењу стручњака, Русија може да реши проблем снабдевања успостављањем комуникације између Баренцбурга и сопствених лука на Арктику, а осим тога, Москва има пуно право да на међународном нивоу покрене питање да ли се онда Париски уговор сматра неважећим и колико је легитиман суверенитет Норвешке над архипелагом. Ипак, оно што је извесно јесте да Русија неће оставити своје грађане на цедилу, ма где они били.