Недостатак танкера враћа на дневни ред „Северни ток 2“

План немачких власти да нађу замену руском гасу може бити осујећен због недовољног броја танкера у свету, па ће због енергетске кризе која потреса континет Немачка и ЕУ бити приморане да седну за преговарачки сто са Русијом и поразговарају не само о повећању обима испорука, већ и о покретању „Северног тока 2“.

„Билд“ упозорава да је намера Немачке да замени руски природни гас америчким течним природним гасом (ЛНГ) како би обезбедила стабилно снабдевање земље енергентима ове зиме „на ивици пропасти“. Лист наводи да Немачкој недостају танкери да би допремила довољну количину течног природног гаса, уз напомену да услед велике потражње постоји само око 500 таквих пловила у свету.

Игор Јушков, експерт Финансијског универзитета при Влади Русије и Фонда за националну енергетску безбедност, оцењује да је цела ова ситуација била предвидива, те да је немачка Влада морала бити упућена у чињеницу да земљи не недостају само танкери, већ и ЛНГ терминали.

"Немачка тренутно нема ни један ЛНГ терминал и није јасно како је планирала да се ослободи руског гаса из гасовода у корист америчког ЛНГ, када ни један танкер физички не може да га прихвати. Планирали су да поставе два или три плутајућа ЛНГ терминала до краја године, али њихови капацитети су мали, а стационарне терминале који ће им омогућити да приме велике количине тек планирају да граде. Осим тога, у САД се тренутно не пуштају у рад нови ЛНГ заводи, они ће почети да раде тек од 2025. године“, каже Јушков.

Немачка ради на диверзификацији испорука енергената и рачуна да ће ускоро добити прве мобилне терминале за пријем природног течног гаса. На ту тему Берлин је већ разговарао са неким афричким земљама, Норвешком, Канадом, САД и Катаром.

Берлин рачуна да ће два плутајућа терминала за течни природни гас имати већ крајем ове године, а још два у мају 2023. Укупан годишњи капацитет се процењује на 33 милијарди кубних метара гаса, што је скоро дупло мање од количине која се допрема гасоводом „Северни ток 1“, док је Немачкој годишње потребно 90 милијарди кубних метара гаса.

Берлин има план и да до 2026. године изгради први стационарни терминал за природни течни гас и увелико ради на томе да се што је пре могуће ослободи енергетске зависности од Русије, али тренутно то не може себи да дозволи, јер ће у супротном економија и индустрија земље страдати.

Анкета

Да ли ће гасовод "Северни ток 2" у догледној будућности бити пуштен у рад?

Да

0%

Не

0%

Не знам

0%

Гласај

Гласова

7 Јул 2022, 21:32

Хоће гас, а турбине под санкцијама

Осврћући се на писања „Билда“, Јушков оцењује да Берлин, који се суочава са озбиљном енергетском кризом, уз помоћ медија, а упркос санкцијама, припрема јавно мњење на преговоре са Русијом.

"У првој половини године Немци и остали Европљани су убеђивали своје грађане да ће предузети мере и да ће се ослободити зависности од руског гаса, али када дође друга половина године, како се приближава зима, а цене гаса остају високе, политичари почну да размишљају о томе како да објасне грађанима зашто и даље не могу да се ослободе руског гаса. Изгледа да су смислили изговоре, па се испоставља да су танкери скупи, да их нема довољно и да је скуп транспорт, па се тиме правдају што не држе сва обећања“, каже Јушков.

Такође, Немачкој и другим европским државама се не исплати да купују амерички природни гас, јер је скупљи од гаса из Русије, што доводи до закључка да руски гас на Старом континенту нема алтернативу.

Због погрешне политике Немачка се већ суочава са енергетском кризом, а несташица „плавог горива“ прети да доведе до гашења неколико грана индустрије. Тамошње власти повећавају притисак на приватна домаћинства и компаније да штеде гас „свуда где је то могуће“. Због великог раста цена енергената у деловима земље су уведене и прве рестрикције топле воде и грејања, а међу грађанима је завладала нервоза.

Због своје политике немачки канцелар Олаф Шолц нашао се на удару критика, а читаоци немачког листа „Велт“ позвали су га да поднесе оставку због речи да „Русија користи гас као политичко оружје“. Многи коментатори га критикују због дволичности, јер уводи пакете санкција Москви, а онда се чуди што заузврат добија контрамере.

Русија је у последње време смањила снабдевање гасом преко најважнијег гасовода „Северни ток 1“ за 60 одсто, пошто западне санкције према Русији спречавају испоруке. До ове ситуације је довео пропуст компаније „Сименс Енерџи“ која није на време вратила део опреме за компресорску станицу, која је послата у Канаду на редовно одржавање, па гас једноставно нема чиме да се пумпа. Немачка компанија се правда речима да није у могућности да испоручи ремонтоване делове због западних санкција према Русији.

Тренутна попуњеност складишта гаса у Немачкој износи мање од60 одсто, а резерви ће бити довољно за месец-два ако не стигне још руског гаса. Међутим, Немачка неће достићи планирани ниво од 90 одсто до децмбра ако Русија не појача испоруке.

У Немачкој влада страх да би Русија могла да искористи одржавање „Северног тока“ како би политички блокирала гас и прибојавају се да ће, уколико се испоруке не врате на претходни ниво, цене енергената у земљи порасти три пута, а да ће то изазвати проблеме у привреди. Немачки министар економије Роберт Хабек због смањења снабедавања оптужио је Владимира Путина за „економски напад“ на Немачку и упозорио је да би предстојећи редовни годишњи радови на Северном току, који почињу од 11. јула, могли да буду искоришћени за „политичку игру“. Москва је одбацила такве оптужбе, постављајући реторичко питање – каква се политичка објашњења могу дати ако су све турбине које су на руским гасоводима под санкцијама?!

Европи се не исплати да купује амерички природни гас јер је скупљи од руског, што доводи до закључка да руски гас нема алтернативу

© AP Photo / Dmitry Lovetsky

Излаз из кризе је одвртање „славина“ на „Северном току 2“

Немачка је велики увозник руског гаса који је прошле године чинио више од половине њеног увоза тог енергента. Међутим, због новонасталих проблема у снабдевању шеф комитета за енергетику и заштиту климе при Бундестагу Клаус Ернст апеловао је да се почне са преговорима о покретању гасовода „Северни ток 2“ како би се осигурале испоруке гаса у Немачку, али немачки министар економије сматра да пуштање у рад гасовода „Северни ток 2“ како би се превазишла економска криза – није опција, јер је тај гасовод под санкцијама.

Брисел је забринут због ситуације с енергетским снабдевањем Немачке, па белгијски званичници упозоравају на „домино ефекат“ који би могао да погоди целу ЕУ у случају да се наставе проблеми у испорукама гаса у Немачку.

Јушков, међутим, сматра да ће цела Европа морати да преговара са Русијом не само о повећању обима испорука, већ и, евентуално, о покретању „Северног тока 2“, који је блокирала Немачка тако што је обуставила процес сертификације.

Тај гасовод, који иде од Русије по дну Балтичког мора до Немачке, удвостручио би капацитет претходног гасовода „Северни ток 1“ на 110 милијарди кубних метара природног гаса годишње, чиме би се обезбедиле редовне и стабилне испоруке гаса европским потрошачима.

"Гасовод ‘Јамал-Европа’ не ради, ‘Северни ток-1’ не ради пуним капацитетом, а Украјина је блокирала половину гасовода, па је и тамо смањен транзит ка Европи. Очигледан излаз из ситуације пушање у рад ‘Северног тока 2’. Он ради, али се налази под притисцима. Треба само окренути славину и гас ће потећи. Стога је сасвим могуће да се јавно мњење спрема за пуштање у рад овог гасовода“, сматра Јушков.

Као још једно решење за излаз из гасне кризе помиње се и ублажавање антируских санкција, што би омогућило да се турбине за „Северни ток 1“ врате до станице „Портова“ у Балтичком мору. Лопта је у дворишту Запада.