Македонци не пристају на трговину идентитетом: Грудва незадовољства могла би да пређе у лавину

Народ окупљен на протестима против француског решења македонског питања не пристаје ни на какву трговину идентитетом. За њега су језик и историја црвене линије преко којих се не прелази. Међутим, ова грудва незадовољства, ако се протести наставе, могла би прећи у лавину која би означила и крај ове власти, кажу саговорници Спутњика

Бугарски диктат, како су услов за почињање преговора са ЕУ, које је подржала цела Европска унија, назвали незадовољни Македонци, питање је на којем би највећа опозициона странка ВМРО-ДМНЕ могла да преузме све инструменте власти.

Уколико се поред дискредитације француског решења, на листи захтев протестаната нађе и смена власти, а политиколог Жидас Даскаловски, професор факултета Свети Наум, каже да му истраживања јавног мњења дају за право, Северна Македонија би могла да сачува свој идентитет, али и да примора ЕУ да у даљим преговорима модификује своје захтеве.

Пад владе на питању идентитета

Од првог дана протеста када се окупило 50 хиљада грађана свих узраста и идеологија са захтевом да влада одбије француски предлог незадовољство није сплашњавало већ је расло, а ово питање, указује наш саговорник, мобилисало је не само гласаче партије ВМРО-ДПМНЕ, већ и интелектуалну елиту, Академију наука и кругове блиске садашњој власти.

Демонстрант са старом националном заставом на антивладином протесту у Скопљу

© AP Photo / Boris Grdanoski

„Диктат којим Бугарска блокира приступне преговоре Македонији уколико Македонија не прихвати бугарску верзију историје, бугарски поглед на идентитет Македонаца и услов да Бугари буду укључени у Устав Македоније као конституиван народ - за већину грађана су неприхватљиви. Питање идентитета превазишло је све разлике, и на њему би могао да се деси пад Владе“, каже Даскаловски.

Промена Устава у рукама ВМРО-ДМНЕ

Вековни спор између Македонаца и Бугара око питања порекла, језика и историје, у овом тренутку претвара се, каже Жељко Шајн, Политикин дописник из Скопља, у борбу између емоција и одговорности.

Антивладин протест у Скопљу

© AP Photo / Boris Grdanoski

Да ли је неопходно, поставља питање, да Северна Македонија као држава уђе у преговоре са ЕУ, добије датум и бугарско подизање рампе уколико то подразумева снажан одговор народа? Чак и када добије датум и почне се са међувладиним конференцијама, званични преговори ће морати да сачекају годину или две јер је један од услова и промена Устав у којем би Бугари озваничили свој статус.

„Када је у питању промена Устава, морамо знати да то зависи од ВМРО јер опозиција има 61 до 65 посланика од укупно 120 посланика колико има Собрање. Да би се променио устав неопходно је да 80 посланика буде за, дакле две трећине, што у овом тренутку није могуће, а судећи по расположењу народа који показује велику наклоност опозицији- и у наредним годинама“.

Провокатори из државне сенке

О томе да ли немири који потресају Македонију могу бити увод у драматична депшавања па и пад владе, Шајн каже да свакодневни притисци постоје али да се немири засад контролишу.

„„Мора се рећи да је у таквим ситуацијаама, а ја сам пратио све митинге и у време Југославије и сада, тешко контролисати масу, ко ће ући и шта ће радити. ВМРО успева да држи под будним оком окупљене људе, али тешко је предвидети да ли би могла да се деси ескалација као што је покушано ових дана када су се на протестима појавили људи са оружјем за које се касније спекулисало да су плаћени од стране Русије. Међутим, непотврђене информације говоре да је реч о људима албанске националности које је послало Министарство унутрашњих послова“.

Македонија је могла да капитализује позицију у НАТО

О томе да ли је остављен простор за компромис, Шајн каже да одговор лежи у интересантном запажању једног амбасадора у Македонији.

Подизање заставе НАТО у Скопљу

© AP Photo / Dragan Perkovksi

„Он ми је у неформалном разговору рекао да је Македонија изгубила шансу јер је могла да одигра слично као Ердоган када је рекао да неће дозволити пријем скандинавским земљама. С обзиром да Македонија има равноправан глас у овој организацији могла је да укључи и питање решавања свог статуса“.

Иако постоји притисак страних фактора, САД, ЕУ, Француске која се досетила „решења“ али и Холандије која захтева од Македоније хитно изјашњавање под претњом последње шансе, саговорници Спутњика сматрају да ће се игре без граница са Македонијом, у сваком предвиђеном сценарију наставити.

„Ако прихвати француски предлог и сложи се са наметним условом да је македонски језик дијалекат бугарског и свој образовни програм препусти Бугарима, Северна Македонија ће још дуго бити на путу ка ЕУ. Такође, ако одбије овај предлог, раздаљина ће бити иста.“