Ближи ли се време када ћемо месу рећи - лаку ноћ?

Око 30 одсто Европљана себе назива флекситаријанцима и у исхрани значајно користе замене за месо и млечне производе или друге вегетаријанске производе.

Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Реч је о исхрани која се претежно базира на уносу биљака, уз повремено конзумирање мале количине меса. Да ће таква навика имати све више следбеника, прогнозирао је још пре пет година амерички ланац продавница здраве хране „Whole foods”.

Тако је белгијска компанија „Делез” недавно објавила да жели да удвостручи свој асортиман биљних производа до 2025. и да игра „пионирску улогу” у томе да оваква храна буде што доступнија потрошачима. Како се наводи, њихов тренутни асортиман на биљној бази укључује око три хиљаде врста поврћа, воћа, орашастих плодова, плодова, семена, махунарки и око 400 замена за месо и млечне производе.

„Очекујемо огроман прелазак на биљну храну. „Делез” стога већ жели да покрене револуцију у главама својих купаца. Наравно, наши купци могу сами да одлуче шта ће купити, али желимо да их подстакнемо да бирају одрживе производе на бази биљака. Повећањем асортимана и производима који су уочљивији у продавницама, желимо да корак до тог асортимана учинимо приступачнијим“, рекао је Роел Декелвер, директор комуникација у „Делезу”, пише „Ес магазин”, а преноси Инстор.

Иначе, наводи се да белгијска влада жели да потрошачи добију 60 одсто својих потреба за протеинима из производа од поврћа до 2030. због чега трговцима проширење ове линије производа постаје приоритет. Још пре две године Француска је објавила да ће уложити сто милиона евра за развој производње биљних протеина.

У протеине обично убрајамо месо, рибу, јаја, сир, али нутриционисти саветују да би они биљног порекла ( пасуљ, сочиво, соја, грашак…) требало да чине око 50 процената укупног дневног уноса.

Веганско тржиште је и иначе једно од најбрже растућих. Последњу деценију велике прехрамбене компаније прате ове трендове и жеље потрошача, те мењају своје понуде, избацујући и више веганских производа.

Тако је у Великој Британији број нових намирница које су погодне овој врсти исхране порастао за 16 одсто у 2019, у односу на свега осам у 2018. Слично је и у Америци где је покретач те линије „Волмарт” у чијим продавницама је продаја ове хране порасла за 20 процената.

Како је својевремено објавио „Агроклуб”, у Немачкој, великом произвођачу свињетине, у ком се прави чак 1.500 врста кобасица, забележен је пад потрошње меса јер се све више људи окреће здравом начину живота и мисле на добробит животиња. Продаја прерађеног меса је у сталном паду, док куповина алтернативних производа расте. У 2019. таква потрошња порасла је за 12 одсто и износила 234 милиона долара.

У Аустралији 2,5 милиона људи радије бира замене за месо, а понуда ових производа утростручена је у последњих десет година. Чак и Бразилу трећина становништва се већ декларише као вегетаријанци.

Холандска компанија за истраживање тржишта „Инова маркет инсајт” утврдила је да је између 2013. и 2017. године потражња за производима биљног порекла у свету порасла за 62 одсто, пише „Политика“..