Бајден у Саудијској Арабији, Саудијска Арабија у БРИКС-у: Зашто је пропала турнеја председника САД?

Председник Америке Џо Бајден у Саудијску Арабију је прошле недеље отишао да би је наговорио да значајно повећа производњу нафте како би јој оборила цену, и да би сузбио утицај Русије на Блиском истоку. Одговорено му је да производња нафте може да буде повећана само мало, и то, тек ако се арапске земље о томе договоре с Русијом.

Блискоисточна турнеја Џоа Бајдена – у склопу које је посетио Израел и потом се у Саудијској Арабији састао с проширеним саставом Савета за заливску сарадњу арапских држава – тако се на крају претворила у поприличан фијаско.

Убиство Кашогија

А фактички владар најважније земље арапског света, саудијски принц-престолонаследник Мухамед бин Салман коме је Бајден претио да ће га, услед сумње да је наредио убиство колумнисте „Вашингтон поста“ Џамала Кашогија, претворити у међународног парију, а сада му је дошао на ноге да га моли за помоћ, свом госту из Америке на крају је – намерно или не – приредио поприлично понижење наочиглед читавог света. Већ и зато што председник Сједињених Држава на крају није добио ништа од онога што му је, како опомиње портал „Блумберг“, било „очајнички потребно“.

„Бајденов пут у Саудијску Арабију нарушава наш морални ауторитет“, грмео је издавач „Вашингтон поста“ Фред Рајан у ауторском тексту илустрованом руковањем с крвавом руком, демократе у Конгресу затражиле су и „рекалибрацију америчко-саудијског партнерства“ у име „људских права и демократских вредности у спољној политици“, те, испраћен у оваквој атмосфери, Бајден ваљда није ни имао избора него је Бин Салману и у лице овом приликом морао да каже како га сматра одговорним за убиство Кашогија. Штавише, открио је „Блумберг“, из истих разлога америчке власти су саудијском престолонаследнику рекле и да је непожељан на аеродрому да дочека Бајдена као све остале учеснике самита.

Хладан туш

Испоставило се да вређање домаћина кога сте дошли да молите за помоћ и није баш најразборитија преговарачка тактика.

„Бајден није успео да обезбеди ни пристанак на стварање регионалне безбедносне осовине која би укључивала Израел, ни моментално повећање производње нафте“, сумирала је агенција „Ројтерс“.

„Саудијска Арабија, најважнији арапски савезник Вашингтона, полила је хладну воду на америчке наде да ће бити договорени темељи регионалне безбедносне алијансе, која би укључила Израел, за борбу против иранске претње“, наводи се, и цитира саудијски шеф дипломатије, принц Фејсал бин Фархан ал Сауд, који је чак рекао да „није обавештен о било каквим разговорима о заливско-израелском одбрамбеном савезу“ те да „краљевина у таквим разговорима не учествује“. Такође, објаснио је, „одлука Ријада да отвори свој ваздушни простор свим авиопревозницима“ – укључујући и израелске – „нема никакве везе с успостављањем дипломатских односа са Израелом и не представља наговештај даљих корака“. Џо Бајден је, иначе, управо ту одлуку о отварању ваздушног простора, јер је нечиме морао да се похвали, оценио као „велику ствар“ и „први конкретан корак на путу ка широј нормализацији односа“.

Још тежи ударац, међутим, претрпеле су Бајденове наде да ће Саудијци почети да испумпавају више нафте како би јој оборили цену. Од тога углавном нема ништа, а „Блумберг“ доноси и детаље таквог договора: „Бајден је Саудијску Арабију у суботу напустио без чврстог обећања о повећању производње нафте... Саудијски министри инсистирали су да ће одлуке бити донете на основу логике тржишта, и у оквиру ОПЕК+ коалиције која укључује Русију... Ријад је био потпуно јасан да се држи те алијансе.“

„У сваком случају“, открива „Блумберг“, „даље повећање производње ионако може само да буде незнатно“ јер, према Међународној енергетској агенцији, „нивои слободног производног капацитета танки су као жилет“.

Амерички вакуум

И иначе је, додаће „Блумберг“, „група арапских земаља показала да не планира да заоштри свој став према Москви“, а портал „Политико“ томе додаје упозорење да и „Кина стоји на путу Бајденовог настојања да се приближи Саудијској Арабији“. Не само стога што „не држи лекције о људским правима“ и приде „Ријаду продаје војну опрему какву САД одбијају да му продају“, већ је реч и о елементарној економској логици – трговинска размена Кине и Саудијске Арабије преко три пута је већа од америчко-саудијске, 65,2 наспрам „мршавих 19,7 милијарди долара“ у 2020. години.

Поврх тога, напомиње „Политико“, „у марту је однос с Кином Ријад додатно унапредио најавом да у делу трансакција намерава да напусти амерички долар у корист кинеског јуана“, а „Пекинг је приволео Саудијску Арабију да постане 'дијалошки партнер' у Шангајској организацији за сарадњу“. Док је председница Међународног форума БРИКС-а Пурнима Ананд најавила и да, после Ирана и Аргентине, и Саудијска Арабија – уз Турску и Египат – намерава да затражи пријем у ту организацију.

А Бајден је по повратку кући рекао да је његов пут на Блиски исток служио „позиционирању Америке у овом региону за будућност. Нећемо да оставимо вакуум за Русију и Кину да га попуне. Добијамо резултате.“

Геоекономски мазохизам

Какве је резултате заправо донела Бајденова посета Блиском истоку? Зашто Саудијска Арабија и остале чланице ОПЕК-а не одустају од сарадње с Русијом? И како ће БРИКС и Шангајска организација за сарадњу утицати на геополитичко позиционирање овог региона?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић и Ђуро Билбија, уредник портала „Факти“.

Иако је, у једном од својих јавних иступа током блискоисточне турнеје, Бајден назвао овај регион „значајним“, Борислав Коркоделовић објашњава да је енергетска криза показала да је он и много више од тога: „Са простора Блиског истока и његовог непосредног суседства, од Либије до Русије, долази око 53 одсто производње природног гаса у свету, и око 60 одсто укупних резерви. О производњи нафте да и не говоримо. Овде је сконцентрисана енергетска основа света, што је основа и за привредни развој човечанства, те је потпуно јасно колики је заправо његов значај. Па отуда и необично жива дипломатска активност у том делу света те се после Бајденове посете Израелу и Саудијској Арабији, којом покушава да заустави тренд опадања америчког утицаја а он је додатно убрзан прошлогодишњим повлачењем из Авганистана, у Техерану председник Русије Владимир Путин сусрео са лидерима Ирана и Турске.“

„Свима на Западу је сад јасно да је ослањање на тзв. обновљиве изворе енергије, што је и изазвало енергетску кризу, представљало својеврсни геокономски и геополитички садо-мазохизам. Покушај да се та грешка сад исправи осуђен је на пропаст већ и зато што Америка, која иде према рецесији и дубокој економској и политичкој кризи, више нема снаге да одатле истисне ни Русију, ни Кину а ни Иран,“ истиче Ђуро Билбија. „Нико више на Блиском истоку не чека Америку за било шта што му је од животног значаја. Она сад покушава да се врати, настојећи да окупи савезнике на антииранској основи, али у међувремену се Иран приближио Турској, Уједињеним Арапским Емиратима, Бахреину, из Јемена га нису избацили, и оног послушног, марионетског Блиског истока, једноставно, више нема. Чак и Саудијска Арабија, која је била заробљеник сопствених петродолара, под вођством престолонаследника Мухамеда бин Салмана окренула се другим правцима развоја и САД више немају монопол над њеном спољном политиком.“

Нови глобални баланс

„Упркос захтеву Вашингтона да повећа производњу нафте – премда је упитно колико уопште има капацитета да то учини – Ријад остаје веран договорима с Москвом у оквиру ОПЕК+ јер не жели да ремети добру сарадњу коју су две земље оствариле у склопу те организације. А и зашто би обарали цену нафте која им одговара,“ напомиње Борислав Коркоделовић, и објашњава: „Огромна већина човечанства, са изузетком лидера чувене западне златне милијарде, тежи променама чији су покретачи лидери Русије и Кине Путин и Си Ђинпинг, а које воде стварању мултиполарног света. Саудијска Арабија је јако добар пример уклапања у тај мултиполарни свет.“

С тим у вези, магазин „Њузвик“ пише да проширење БРИКС-а на „Иран и Саудијску Арабију (...) може да има значајан утицај на глобални геополитички баланс... БРИКС и Шангајска организација за сарадњу деле један важан идеолошки квалитет: обе (организације) су фокусиране на мултиполарност.“ Притом, опомиње се, „нафтне резерве Техерана и Ријада БРИКС-у би дале додатну снагу у изазивању доларске хегемоније (...) јер је за замену долара као резервне светске валуте потребно да што више држава које извозе сировине, а нарочито нафту, пристану на то.“

„Сви у арапском свету и те како добро знају шта подразумевају недавне Путинове речи о сламању америчког светског поретка“, уверен је Ђуро Билбија. Он закључује: „Египат, Саудијска Арабија, Турска, уз њих и Иран и Аргентина – најаве њиховог уласка у БРИКС подразумевају излазак испод америчке шапе. Ко год се сад кандидује за БРИКС, исписује се, макар делимично, из америчког поретка. А истовремено исказивање жеље два љута ривала, Саудијске Арабије и Ирана, да заједно уђу у једну организацију, показује да су се њихови међусобни односи већ у довољној мери променили, што је постало могуће зато што су се и једни и други у довољној мери осамосталили у односу на САД. И то показује да њихови лидери одлично разумеју која страна света губи, а која представља будућност.“