Брисел може али неће: Борељ признао пораз преговарачког процеса Београда и Приштине под окриљем ЕУ?

Представник Европске уније за заједничку спољну политику и безбедност Жозеф Борељ речима да не могу да натерају Приштину да формира ЗСО довео је у питање легитимитет ЕУ као гаранта Бриселског споразума и као главног посредника у дијалогу Приштине и Београда. ЕУ има механизме да притисне Приштину али неће то да уради, каже Стевица Деђански.

Дијалог Београда и Приштине никад није био даљи, а чини се да је осим Приштине ту главни кривац и Европска унија као посредник и потписник, гарант, Бриселског споразума нема механизме, како је то рекао високи представник Европске уније за заједничку спољну политику и безбедност Жозеф Борељ, да натера Приштину да формира Заједницу српских општина.

ЕУ може али неће да притисне Приштину

Уколико ЕУ не може да испуни свој задатак који је преузела пописом на Бриселски споразум, логично је да то не може да тражи ни од Приштине да уради. С обзиром да је Србију испунила још давно све што је од ње захтевано из овог споразума и да је једино остало отворено питање формирања ЗСО –које опет па не зависи од ње, отвара се питање - шта даље? О чему Београду остаје да преговара?

Професора др Стевице Деђански, директора Центра за развој међународне сарадње не сматра да ЕУ нема механизме којима би натерала Приштину да формира ЗСО.

„Европа не да не може, него неће да утичу на приштину јер да хоће имају на располагању низ притисака и механизама да то ураде – од увођења одређених санкција па да „завртања“ славина на финансијској помоћи,“ које обилато дају Приштини. Чак могу и да политичарима који се оглуше на апеле за формирање ЗСО да забране улазак у ЕУ, „наводи Деђански.

ЕУ се одриче одговорности због неуспеха дијалога

Деђански каже да је од Приштине ово очекивано али да је фрапантно да ЕУ која је учествовала и гарантовала да ће Бриселски споразум бити спроведен сада каже да су немоћни.

„То што ЕУ неће да притисну Приштину само говори да они у ствари не желе да притисну приштину да формира ЗСО. Другим речима испада да нас све ово време „завлаче“ и да чекај да Србија одустане, капитулира и пристане на услове Приштине – односно да признамо Косово,“ напомиње он.

То већ личи на одрицање од одговорности ЕУ, не само због неформирања ЗСО већ и можда због пропасти дијалога које ЕУ води.

Ако ЕУ то не може онда нека то званично саопшти и Београду и нека се повуку из преговарачког процеса и нека га препусте некоме ко то може да уради.

„Друго, они нека нам кажу ко је су то силе које могу да натерају Приштину да испуни обавезу. Јер просто је невероватно да је Приштини све дозвољено и да јој се иде „уз длаку“, док ми морамо све. То је лицемеран став ЕУ јер ако би притисли Приштину дијалог би се одблокирао и дошли би до каквог- таквог решења,“ сматра саговорник Спутњика.

Ако се мења бриселска ЗСО онда се изнова преговара

По његовим речима после ових речи Бореља, Србија има сво право да сумња да ЕУ не жели расплет косовског чвора који уважава и интересе Србије. Постоји могућност и да иза овога крије и договор ЕУ са Америком да она умеша у ову причу, али тако што ће покушати да промени модела ЗСО који постоји у Бриселском споразум, што би ишло на штету Србије.

„Као прво, ми не можемо да разговарамо поново о стварима које су већ потписане. Јер када смо потписали Бриселски споразум ми смо се одрекло одређених ствари и полуга моћи које смо имали на КиМ и које су биле у интересу српског народа да би се испоштовали делови споразума. Значи ако се не формира ЗСО по ономе што је потписано у Бриселу илузорно је причати од другим моделима ЗСО јер би други модел ЗСО значио поново преговарање што би значило да и ми можемо кажемо повлачимо оно што смо применили из Бриселског споразума. То је врзино коло као се крене тим путем,“ закључује наш саговорник.

Београд и Приштина су 2013. године постигле Споразум о формирању ЗСО, а 2015. године потписан је Споразум о принципима формирања ЗСО. Исте године Уставни суд је утврдио да неке тачке нису у складу са уставом и да их треба усагласити.

Чак и са Косова се чују гласови из њихових интелектуалних и политичких кругова да ЗСО мора да се формира. Тамо преовлађује мишљење да одлука Уставног суда се није бавила извршним овлашћењима ЗСО, која би према Бриселском споразуму требало да има, већ да је само показала да је природа ЗСО, како је предложена, у супротности са постојећим Уставом. Према њиховом мишљењу Приштина чини грешку јер није направила нацрт за ЗСО и рекла „ово је наш став по овом питању.“