Слушајте Sputnik
    75 година од Велике победе
    Преузмите краћи линк
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (80)
    133862
    Пратите нас

    Немачка је понизно 1945. године за само четири дана предала неосвојиви Кенигсберг, утврђени град са богатом ратном историјом — ово је национална катастрофа, сматра експерт Руског војно-историјског друштва (РВИО) Никита Буранов.

    До 9. априла 1945. године био је завршен напад на Кенигсбергвојна офанзивна операција Црвене армије која је омогућила ликвидацију непријатељске групе и заузимање утврђеног града. Операција је била део Источно-Пруске операције 1945. године. Руководио је маршал Александар Васиљевски, командант трећег Бјелоруског фронта у који је био укључен и први Прибалтички фронт Ивана Баграмјана.

    Највећи пораз у историји Немачке

    „Пад неосвојивог Кенигсберга, утврђеног града са богатом историјом, колевке немачког војног духа, престонице Тевтонског реда, одакле су Немци започињали освајачке ратове - за само четири дана, био је право понижење и национална катастрофа за Немачку. Овај пад је Немцима предвидео највећи пораз у њиховој историји“, изјавио је Буранов за РИА Новости.

    Кенигсбершка операција током Великог рата (6-9. априла 1945.). Војници 11. гардијске армије након напада на Кенигсберг.
    © Sputnik / Яков Ерин
    Пад неосвојивог Кенигсберга одакле су Немци започињали освајачке ратове - за само четири дана, био је право понижење и национална катастрофа за Немачку.

    Он је подсетио да су совјетске трупе стигле до Кенигсберга почетком априла. До почетка операције совјетска команда је успела да усмери 137 хиљада људе у том правцу, више од пет хиљада пушака и минобацача, више од 500 тенкова и самоходних топова, 2174 авиона.

    „Укупан број војника немачког гарнизона, укључујући и артиљеријске јединица, градску полицију и фолксштурм, износио је око 130 хиљада људи. Немци су имали 200 тенкова који су углавном били укопани и кориштени као непокретна скровишта одакле се пуцало. Непосредно пре операције, вођство је поверено генералу пешадије Оту Лаш. Искусни командир је успео да организује одбрану града“, рекао је експерт РВИО.

    Вод митраљеза води жестоку битку у разрушеном граду. Битка на периферији Кенигсберга.
    © Sputnik / Дмитрий Чернов
    По стандардима јуришних операција у Кенигсбергу, без обзира на предност коју је имала Црвена армија, однос снага није био у корист нападача.

    Подсетио је да по стандардима јуришних операција у Кенигсбергу, без обзира на предност коју је имала Црвена армија, однос снага није био у корист нападача. Према правилима војне науке, у таквим ситуацијама неопходно је створити велику предност. Црвена армија је имала више артиљерије, више тенкова и авијације, али у граду је та предност била изједначена.

    Кенигсберг се за одбрану спремао 800 година

    „Немци су Кенигсберг називали утврђеним градом, одбрана је организована у бројним утврђењима која су била невероватно стабилна и изграђена пре неколико векова. Нека од њих су имала зидове од осам метара које није могло срушити ништа од тадашње артиљерије. Град се јачао, спремао се за ову одбрану 800 година, све то време је растао уз одбрамбене структуре“, изјавио је Буранов.

    Источна пруска офанзивна операција совјетских трупа. Колона тенкова у селу на периферији Кенигсберга.
    © Sputnik / РИА Новости
    Заузимање тако утврђеног града био је тежак задатак. Зато је пре почетка операције совјетска команда организовала  припрему за напад и у ту сврху су изграђене копије утврђења.

    Он је рекао да је додатно испред Кенигсберга био изграђен систем утврђених подручја, то јест, сложени систем бункера, ровова и јарака који су били повезани комуникацијским путевима. Даље су око града била утврђења која су се састојала од 17 тврђава повезаних у један одбрамбени систем. Опсег одбрамбеног појаса утврђења био је 53 километра.

    „Уочи напада нацистички вођа Ернест Вагнер изјавио је да је Кенигсберг железна врата Немачке која Црвена армија неће моћи да отвори најмање пола године, а та тврђава је пала само за четири дана“, напоменуо је експерт.

    Према речима историчара, заузимање тако утврђеног града био је тежак задатак. Зато је пре почетка операције совјетска команда организовала  припрему за напад и у ту сврху су изграђене копије утврђења.

    Совјетски напад почео је бомбардовањем

    „За напад на утврђења формирано је 26 јуришних одреда и 104 јуришне групе — из стрељачких јединица и инжењеријских рупа. По броју то су биле стрељачке чете ојачане артиљеријским оружјем, тенковима или самоходним топовима, као и водом митраљеза, минобацача и сапера. У јуришне одреде били су укључени искусни борци, који су подучавали друге војнике како да поступају у градским борбеним условима. Војници су добили панцире, а користили су и друге техничке и тактичке предмете коју су били кориштени у то време“, рекао је историчар.

    Он је истакао да је за истеривање Немаца из утврђења било назначено седам засебних батаљона са бацачима пламена, чета са експлозивним бацачима пламена и пет засебних чета са преносним бацачем пламена. Те јединице су биле подељене на јуришне групе и одреде.

    „Јуриш на Кенигсберг започет је 6. априла у 09:00 часова снажним артиљеријским бомбардовањем. Три сата касније, уз прикривање ватреног бедема, у напад је кренула пешадија, тенкови и самоходни топови. Према плану, главне снаге су заобишле утврђења која је блокирала пешадија, затим су јуришне одреде чистили кућу за кућом“, испричао је Буранов.

    Он је подсетио да је прва одбрамбена линија била побеђена првог дана, а другог дана град је био у потпуности опкољен. Немци су неколико пута покушавали да пробију прстен и крену у контранапад, али све је било безуспешно. Црвена армија је 7. и 8. априла водила класичне јуришне битке по читавом граду. Добро су се показали артиљерци, који су стрељали са прецизношћу златара, погађајући чак и пушкарнице у утврђењима. Много су се користили и бацачи пламена, уз чију помоћ су почишћени неприступачни бункери.

    Заробљени командант града је одмах пописао капитулацију

    „Деветог априла совјетска група је ушла у центар града, Немци су претрпели велике губитке и немачки гарнизон је био ментално сломљен. Заробљен је Ото Лаш, командант немачке групе који је потписао акт о капитулацији. Почела е масовна предаја немачких јединица. Десетог априла су ликвидирани последњи центри отпора Немаца у Кенигсбергу“, саопштио је историчар.

    • Морнари црвеноармијске Балтичке флоте на обилазе тенкисте након ослобађања града Кенигсберга.
      Морнари црвеноармијске Балтичке флоте на обилазе тенкисте након ослобађања града Кенигсберга.
      © Sputnik / Василий Савранский
    • Становници Кенигсберга на привременим мостовима прелазе реку, враћајући се кући.
      Становници Кенигсберга на привременим мостовима прелазе реку, враћајући се кући.
      © Sputnik / Сергей Косырев
    • Кенигсберг након ослобађања совјетских трупа.
      Кенигсберг након ослобађања совјетских трупа.
      © Sputnik / Сергей Косырев
    • Совјетски тенкови на тргу града Кенигсбергу током Великог рата.
      Совјетски тенкови на тргу града Кенигсбергу током Великог рата.
      © Sputnik / Николай Максимов
    • Католичка црква из 70-тих година 14. века СССР-а, град град Кенигсберг
      Католичка црква из 70-тих година 14. века СССР-а, град град Кенигсберг
      © Sputnik / Донской Дмитрий
    • Нова синагога је саграђена у Калињинграду на месту уништених у „Кристалној ноћи“ 1938. године. Кенигсбершка синагога је спаљена у ноћи између 9. и 10. новембра 1938. године. „Кристална ноћ“ догодила се у ноћи 10. новембра 1938. у Немачкој и Аустрији и постала прва масовна акција физичког насиља од стране нациста над Јеврејима. Ноћ погрома сматра се почетком холокауста који је уништио око 6 милиона људи.
      © Sputnik / Игорь Зарембо
    1 / 6
    © Sputnik / Василий Савранский
    Морнари црвеноармијске Балтичке флоте на обилазе тенкисте након ослобађања града Кенигсберга.

    Подсетио је да је губитак Кенигсберг био озбиљан ударац на Немачку, Немци су изгубили поморску базу Пиллау (Балтијск) и биле су поражене главне снаге Источо-Пруске групе Немаца.

    „Црвена армија је изгубила 37,7 хиљада људи и 14 хиљада је рањено. Истовремено, губици Немачке су били катастрофални: заробљено је више од 90 хиљада људи, а око 42 хиљаде је убијено. Добијеног оружја је било више од две хиљаде, 1652 минобацача и 128 авиона. Однос је једноставно фасцинантан. Све указује на то да је операција била темељно припремљена и стручно изведена“, изјавио је Буранов.

    Историчар сматра да већину разарања у Кенигсбергу није проузроковала Црвена армија, која је заузела град.

    „Пре тога, 1944. године, британски авиони су масовно нападали град, као Дрезден. Та бомбардовања нису имала никакав војни смисао, јер утврђења нису оштећена. Главни напади бомбардовања разорили су дрвене стамбене четврти“, рекао је експерт РВИО.

    Подсетио је да је завршетак напада на Кенигсберг био обележен ватрометом највише категорије — у Москви су 324 топа извршила 24 почасне паљбе. Такође је уведена медаља „За освајање Кенигсберга“, а 98 војних јединица је добило назив „кенигсберске“.

    Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.

    У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.

    Прочитајте још:

    ► Шта је клетва Бухенвалда и зашто су на подручју логора тражили Ћилибарску собу /фото/

    ► Нацистички план „Ост” – холокауст Словена

    Интерактивна инфографика: Водич кроз Калињинград

    Тема:
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (80)
    Тагови:
    Кенигсберг
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога