Последњи Хитлеров дан
или какав је поклон маршал Коњев добио у част Победе
Многи совјетски војници још су спавали кад се над некадашњом канцеларијом Трећег рајха на Фосштрасе завијорила застава победе. Уморни борци провели су ноћ испод зидова мање-више чврстих берлинских зграда. Нико још није знао да је Хитлер већ извршио самоубиство. Војници су и даље сваког немачког заробљеника називали „Хитлеровом будалом".
Браниоци монументалног здања у ком су се налазиле канцеларије Трећег рајха, а које је изграђено и уређено под руководством личног Хитлеровог архитекте Алберта Шпера, нису се одмах предали.

Интересантно је да је у многим уметничким делима, јуриш описан као слаб и једнодневни, док су у стварности и припрема и чишћење зграде од 500 просторија потрајали неколико дана.
Улазак у канцеларију Рајха, 1939. година
CC BY-SA 3.0 / Bundesarchiv /
Шеснаестог априла 1945. године почела је офанзивна операција Црвене армије на Берлин. Тенковски корпус Првог украјинског фронта наступао је из правца јужног дела града. Делови Друге гардијске тенковске јединице Првог белоруског фронта напредовали су са севера, заузимајући већи део Шарлотенбурга дуж пута.

Иако су немачке снаге биле исцрпљене, снажно утврђени град ометао је напредак: многе берлинске улице биле су преграђене аутобусима и инфраструктурним објектима, испуњеним камењем и песком. Поред тога, с прозора стамбених зграда и других скровишта по совјетским војницима пуцали су припадници фолксштурма — тинејџери, жене и старци, ужурбано обучени за пуцање из једнократних бацача граната.
„Фаусники (како их је звао маршал Коњев, прим. уред.), по правилу, борили су се до краја и испољавали су много већу издржљивост од искусних, али сломљених поразима и вишегодишњим умором, војника",
писао је маршал Коњев
Неколико дана пре одсудне битке, до канцеларије Рајха остало је свега 400 метара. Црвеноармејцима се на путу испречио, који је пресекао Кенигсплац, настао услед бомбардовања. Алберт Шпер планирао је да на том месту изгради „народни дворац", који би постао главна знаменитост престонице Трећег рајха, али тим плановима није било суђено да се остваре. Чак су и његове творевине — канцеларија Рајха и Фиреров бункер — уништени као симболи нацистичког режима.
Совјетска војска на путу према Рајхстагу, мај 1945. године
© Спутњик / Евгениј Халдеј
Цело подручје било је прекривено рупама од експлозија граната и бомби, противтенковским јежевима, рововима и остацима бодљикаве жице. У јуришу је учествовало осам комбинованих и четири тенковске војске Првог белоруског и Првог украјинског фронта под командом маршала Георгија Жукова и Ивана Коњева.
Совјетска команда планирала је да операција почне 30. априла ујутру — жарко су желели да заузму град уочи првомајске параде у Москви.
Према мемоарима Жукова, у 10:40 часова, наша војска отворила је ураганску ватру по остацима сектора за одбрану центра града, а у 18:30 почео је последњи јуриш на канцеларију Рајха, где су боравили преостали нацисти. Седмог маја 1945. године, у Ремсу је први пут потписан акт о капитулацији Немачке.

Међутим, ратна дејства на совјетско-немачком фронту су и даље трајала и зато је процедура потписивања безусловне капитулације Немачке завршена 8. маја у 22:43 ч по централноевропском времену (9. маја по 00:43 ч по московском времену).

Георгиј Константинович Жуков
© Спутњик
Улаз у надземни део Фиреровог бункера из правца дворишта Царске канцеларије
© Спутњик
Судбина велелепног здања, његовог архитекте, као и делова његових зидова
Зграда канцеларије Хитлеровог Рајха према пројекту Алберта Шпера, изграђена је почетком 1930. година у рекордно кратком року и постала је симбол Трећег рајха.

Зидови здања украшени су мрамором, декор је био од скупог дрвета, док је ентеријер красио намештај произведен по поруџбини.

Висина врата Хитлеровог радног кабинета износила је шест метара, а крила врата била су израђена од махагонија. Улаз је био украшен плочом с иницијалима Адолфа Хитлера и храстовим лишћем. Изнад камина био је окачен Бизмарков портрет: управо ту је фирер примао војне старешине.
Унутрашњост галерије, која је водила до кабинета, имитирала је сале Версајског дворца. Ходници су били поплочани мермером и порфиром, нека врата су у потпуности изливена од бронзе, на зидовима су се налазиле средњовековне таписерије, које су биле запањујуће лепе. Сјај колонада, фронтона и тешких канделабра засењивао је француски луксуз.

Алберт Шпер је у својим мемоарима писао: „Највећи утисак на Хитлера оставила је галерија, која је два пута била дужа од Галерије огледала у Версају. Дубоке прозорске нише давале су индиректну светлост, производећи онај пријатан ефекат, који сам већ приметио, посматрајући Велику дворану у дворцу Фонтенбло".

Након заузимања Берлина, канцеларија Рајха била је освојена, а совјетски војници фотографисали су се у некадашњим свечаним дворанама и Хитлеровом кабинету, потписивали на зидовима и при уласку у бункер. У знак тога да је непријатељ побеђен и никада више неће подићи главу, многи су са собом понели у знак сећања, делове зидова разбацане около, као и делове ентеријера.
Део зида Хитлеровог кабинета
© Музеј савремене историје Русије
За фрагменте луксузног розе мрамора нашла се корисна примена: од њих су направили прве споменике совјетским ослободиоцима Берлина, који су, пре свега, хранили и лечили ратом измучено градско становништво.

Један од фрагмената зида Хитлеровог кабинета поклоњен је 1968. године на Дан победе маршалу Ивану Степановичу Коњеву.

Део зида из кабинета фирера стављен је у декоративну футролу с постољем у облику гранате, с угравираним натписом: „Двоструком Хероју маршалу Совјетског Савеза другу Коњеву И.С. 9. маја 1968. године.

У гранату је уграђен део зида Хитлеровог кабинета. Као трофеј наше победе над фашизмом".

Име дародавца није познато.

Може се претпоставити да су маршалу овако могли да честитају ветерани, који су се борили под његовом командом током Великог отаџбинског рата. Две године након маршалове смрти, 1975. године, његова удовица предала је поклон Музеју револуције (сада Музеј савремене историје Русије).

Сама зграда канцеларије Рајха неколико година је стајала као рушевина, а 1948. била је порушена.

Део зида Хитлеровог кабинета.
© Музеј савремене историје Русије