Слушајте Sputnik
    75 година од Велике победе
    Преузмите краћи линк
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (68)
    0 810
    Пратите нас

    Масовна стрељања, спаљивања села, малтретирање цивила и заробљених војника Црвене армије — Други светски рат је завршен пре 75 година, а још увек се трага за одговорнима за ове злочине, како би били предати суду.

    Батаљони смрти 

    У априлу је Истражни комитет Руске Федерације покренуо кривично дело пo члану „Геноцид“ у вези са масакром над становницима Ростовске области, укључујући и жену и децу. За два дана, 11. и 12. августа 1942. године, зондеркоманда СС, полиција безбедности и обавештајна служба убили су више од 27 хиљада људи.

    „Нацисти су окупили људе да би их наводно евакуисали. Наредили су им да узму личне ствари и предају кључеве од станова. Укрцали су их на камионе, одвезли у већ ископане јаме, стрељали и закопали“, рекао је старији истражитељ за посебно важне случајеве Илја Сидоренко. 

    Још неколико кривичних случајева ће бити истражено у вези са злочинима почињеним за време Другог светског рата. На пример, убиство 214 сирочади у Јејску 1942. године. 

    „Тамо је такође деловала озлоглашена зондеркоманда СС. Имали су покретне гасне комора и у њима су убијали. Децу, од којих је већина боловала од туберкулозе и других болести, гурали су у камионе и на путу до места сахрањивања су пуштали гас“, рекао је Сидоренко. 

    Дуга рука КГБ-а

    Ратни злочини, као што је геноцид, не застаревају

    Ратне злочинце су почели да траже још током рата 1943. године. Президијум Врховног савета СССР-а је издао декрет којим се кажњавају фашисти и издајници. Тај декрет и даље важи. 

    Након Другог светског рата, специјалне службе из разних земаља су ловиле одбегле нацисте широм света. У СССР-у се тиме бавио КГБ.

    Једна од најпознатијих операција совјетске контраобавештајне службе је разоткривање Антонине Макареве, познатије као Тоњка митраљезац. У Републици Локот, коју су нацисти створили на окупираној територији централне Русије, она је била џелат који је стрељао партизане и њихове рођаке. Након рата се удала за рањеног војника Црвене армије, узела његово презиме и изгубила се међу цивилним становништвом. Укупно 30 година.

    „Нирнбершки суд је поставио темеље овој истрази. Тада је и уведен појам ’геноцид“, објаснио је шеф Главног истражног одељења Истражног комитета Руске Федерације Дмитриј Манишин. 

    Један од становника Брјанска препознао је 1976. године случајног пролазника као бившег шефа локотског затвора Николаја Иванина. Он је приведен и саслушан и тада су сазнали да је пре рата Макарова живела у главном граду. Истражитељи су проверили све са овим презименим, али Тоњку митраљезца нису нашли. 

    Убрзо је истражитељ КГБ-а Петар Головачев обратио пажњу на један попуњени захтев за путовање у иностранство. Московљанин са презименом Макаров је указао да у Белорусији живи његова рођена сестра. Њу су тајно почели да прате и за препознавање су позвали неколико бивших затвореника из локотског затвора. Они су одмах препознали Тоњку митраљезца. Макарову су привели.

    Сматра се да је она убила око 1.500 људи, документовано је доказано убиство 150 жртава, али то је било сасвим довољно за смртну казну

    Документа и ДНК

    Ако су раније сведоци ратних злочина помагали у потрази за нацистима, сада је све више и више потребно претражити архиве. Истражитељи проучавају огроман број докумената са сведочењима сведока и џелата, који се међусобно осуђују током саслушања. Неке архиве су недавно обелодањене. 

    „Док читате записнике са саслушања, погађа вас равнодушност тих људи. Они тако лако причају како су стрељали читаве породице. Неки џелати су убијали децу која су плакала у наручју већ убијених мајки. Надам се да ће се истрага наставити и да ћемо сазнати још више“, рекао је Манишин.

    У истраге су укључени запослени са Руске академије наука, као и заједнице историчара-архивиста који су специјалисти за ратни период. 

    По правилу, кривично дело није ограничено једном епизодом. Зондеркоманда СС није спроводила масовна убиства само на територији Краснодара и Ростовске области, него и у другим окупираним регионима.

    Чим пронађу масовну гробницу, форензичари се укључују у посао. Неопходно је утврдити број жртава, њихов пол, узраст и уз мало среће, имена и презимена. У томе су од велике помоћи савремена технологија и ДНК експертиза.

    Широм света

    Истражни комитет Руске Федерације сарађује са специјалним службама других земаља, углавном Немачке. Мада стране колеге не иду увек радо у сусрет овој врсти истраге. 

    „Сада тражимо неколико људи који су умешани у злочине у Новгородској области. Раније су их тражили службеници органа државне безбедности Естоније и Летоније. Слали смо захтеве тамо, али одговора још увек нема“, навео је Сидоренко. 

    Средином марта фондација „Историјско памћење“ и Фондација за подршку и развој јеврејске културе, традиције, образовања и науке објавиле су извештај у коме се наводе имена и кратке биографије 96 ветерана летонске СС легије. Петнаест њих сада живи у Канади. 

    Истражни комитет Русије се одмах укључио у истраживање тог случаја. За више од 50 легионара са овог списка проверава се умешаност у злочине против човечности у оквиру кривичних дела о геноциду. 

    Министарство правде Канаде није стајало по страни. Према речима сараднице прес-службе Министарства, Елисон Стори, све структуре власти у земљи раде на томе да ратни злочинци из Другог светског рата не избегну казну. 

    Ови кривични случајеви неће бити затворени све док не ухвате све одбегле џелате или не утврде да више нису живи. Максимална казна по члану „Геноцид“ је доживотна робија или смртна казна. 

    Прочитајте још:

    Тема:
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (68)
    Тагови:
    ратни злочинци, Нацисти, 75 година од Велике победе
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога