Слушајте Sputnik
    75 година од Велике победе
    Преузмите краћи линк
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (78)
    1386
    Пратите нас

    Иако због пандемије свет пролази кроз невиђено тешка времена, aко се то упореди са чињеницом да је употреба биолошког оружја за масовно уништење могла да уништи свет пре 75 година, штета од тренутне пандемије прелази у категорију „мањих непријатности. 

    Где су се родили такви планови, коме су планирани да задају први и најснажнији ударац, колико је плаћено стварање смртоносних сојева и зашто су многи од оних који су планирали биолошки рат избегли казну, говори познати писац, историчар и од 2000. године до 2016. заменик Државног тужиоца Руске Федерације Александар Звјагинцев:

    Крајем 2019. године када је пандемија ковида 19 тек почела да се шири, у Јапану је објављен провокативни чланак у којем се захтева да се Русија „покаје“ за то што је СССР ушао у рат 1945. године. Рецимо, ако Русија призна војну операцију у августу-септембру 1945. године погрешном и поспе се пепелом због „државних злочина“, савремени Јапан ће успоставити пуноправне добросуседске односе са њом. Са тим временом се поклопила 70. годишњица Суђења за ратне злочине у Хабровску, које је спроведено последњих дана 1949. године. Од тада, генерације Јапанаца су се променила, а данас се мало њих осећа кривим за ратне злочине бивше империје — верне савезнице нацистичке Немачке. А колико људи зна за зверства и злослутне планове који су се отворили током суђења у Хабаровску

    Апокалипса је била близу

    Свет је 1945. године био на ивици апокалипсе. То је спремао Јапан користећи хемијско и бактериолошко оружје. На територији окупиране Манџурије формиран је научно-истраживачки комплекс који је могао да производи изузетно опасне микробе, што је требало да изазове смрт милиона људи, посебно совјетских грађана. За спровођење ових планова формирани су нови специјални одреди који су имали на располагању војну опрему, која би, према речима једног од заробљених научника, „била довољна да уништи читаво човечанство“. 

     

    Совјетске трупе пролазе једном од улица Харбина
    © Sputnik / РИА Новости
    Совјетске трупе пролазе једном од улица Харбина

     

    Али ујутро 19. августа 1945. године град Харбин су напали припадници десантне јединице 9. ваздушне армије 1. Далекоисточног фронта. Убрзо су у помоћ стигли морнари Амурске флотиле. Особље јапанског „Одреда 731“, смештеног у близини Харбина, било је у паници и на брзину је палило доказе. Шеф одреда Широ Иши, јапански микробиолог, генерал поручник императорске војске Јапана, нестао је након што је издао последњу наредбу. 

    А 1946. године је започет Токијски процес суђења, који је по много чему сличан Нирнбершком. Нажалост, испоставило се да је недоследан и понекад контрадикторан у разоткривању и кажњавању како војних, тако и државних злочинаца. На оптуженичкој клупи се нису нашли сви политичари и генерали који су усмеравали и охрабривали убице. Вође јапанских монопола, које су финансирале агресивну политику, такође су избегли казну. И ако су на оптуженичку клупу у Нирнбергу заслужено послати виши нацистички бонзи (главни монаси у храму), посебно они који су давали упуства како да се врше експерименти на људима, онда се може рећи да су њихове јапанске колеге избегле казну. 

     

    Пораз Квантуншке војске, највећег одреда империјалног Јапана, крајем Другог светског рата. Тенковске јединице совјетске војске током преласка Великог Кингана у августу 1945. године.
    © Sputnik / Семен Раскин
    Пораз Квантуншке војске, највећег одреда империјалног Јапана, крајем Другог светског рата. Тенковске јединице совјетске војске током преласка Великог Кингана у августу 1945. године.

     

    Склониште за крвопије

    Пре неколико година смо снимили документарни филм „Лабораторија смрти. Апокалипса на јапански начин“. Био сам уметнички директор овог пројекта и аутор сценарија. У процесу стварања филма имали смо прилику да разговарамо са многима који су се детаљно бавили историјом јапанских лекара-убица. Може се веровати чињеницама и доказима које су они дали. 

    Ево шта је, на пример, говорио професор историје на Америчком универзитету (Вашингтон, округ Колумбија, САД) Питер Кузник: „Американци су закључили споразум са Јапаном. Tе теме се не спомињу на суду, а Јапанци извештавају САД о резултатима експеримента на људима. Зато та тачка није постојала у оптужби“.  

    Допуњује га адвокат, научни сарадник у Харвардској школи „Кенеди“ (Масачусетс, САД) Закир Кауфман: „Влада САД је одобрила проширену амнестију, обезбедила је храну, снабдевање свим неопходним и слободно време за 3600 јапанских научника, лекара и других запослених који су укључени у експерименте на људима, чије су жртве биле хиљаде цивила и ратника заробљеника из војске савезника. САД су биле веома заинтересоване за информације добијене из медицинских експеримената. И у вези са предстојећим „хладним ратом“ више су желеле да добију те информације него тријумф правосуђа“. 

    Али злочинце нису прикривали само у Сједињеним Државама. Ево сведочења професора са Универзитета у Токију, историчара Харуки Вада: „Припадници одреда 100 и 731 су после рата добили места у истраживачким институтима и медицинским установама у Јапану. Било је чак и оних који су постали универзитетски професори. Односно, мирно су живели свој живот, не сносећи никакву одговорност за своје злочине“. 

    Називали су их „трупцима“

    У „Одреду 731“ је „радило“ 2600 људи. Међу њима су била 3 генерал-потпуковника, 6 генерал-мајора, неколико десетина старијих официра, триста млађих официра и заставника. Али значајан део су чинили запослени у истраживачким институтима и водећи научници медицинских факултета јапанских универзитета. Одред је окупио интелектуалну елиту земље.  

    Експериментатори су називали своје жртве „трупцима“. Дакле, бивши запослени у одреду је објашњавао: „Сматрали смо да трупци нису људи, да су гори од стоке“. У „Билтену научника за нуклеарну физику“ је 1981. године објављен чланак који је детаљно описивао ове експерименте. Судија Ролинг из Холандије (последњи живи члан Токијског трибунала у то време) истакао је: „Као један од судија Међународног војног суда, веома сам тужан када сазнајем да су, према наредбама из Вашингтона, најпознатији јапански ратни злочинци остали у тајности и да их је америчка влада сакрила од кривичног гоњења“.  

    Можда би сви јапански ратни злочинци који су укључени у развој биолошког оружја успели да избегну казну. Можда би се чак и негирало постојање таквих специјалних снага у Јапану. Али СССР је то спречио

    Праведност Хабаровска

    Годину дана након завршетка Токијског процеса отворен је Хабаровски процес. Он је трајао од 25. до 30. децембра 1949. године. Оптужени су били гоњени због формирања „Одреда 100“ и „Одреда 731“, који су се бавили производњом бактерија које би могле изазвати епидемије куге, колере и антракса. Током експеримената су заражавали живе људе које им је слала јапанска војска и обавештајна служба. 

    Суђење у Хабаровску је одржано у Окружном Дому официра. Процес је био отворен, сала за заседање је увек била препуна. Хабаровск је изабран јер је, према јапанском плану „Кантокуен“, у коме су описане офанзивне операције против СССР-а, један од првих градова који би био подвргнут бактериолошком нападу. У том плану су наведени и Благовешченск, Чита, Усуријск. 

    Оптужени су тврдили да наводно „ништа нису знали“. Иако су се бавили заиста ђаволским експериментима. На пример, ампутирали су руке и ушивали их на супротну страну тела. Док су још били живи људи вршили су њихову обдукцију и експерименте на њима на ниским температурама. Намерно су их заражавали сифилисом, кугом, антраксом, доводили су их до дехидрирања, исцрпљивања и тровали су их. Исти тај професор Питер Кузник је говорио:

     

    Јапански генерали иду на преговоре о капитулацији на крају Другог светског рата 1945. године
    © Sputnik / Георгий Хомзор
    Јапански генерали иду на преговоре о капитулацији на крају Другог светског рата 1945. године

     

    „Замрзавали су део руке. Прво до лакта, а затим када су схватили шта могу да раде са том повредом, одрезали би руку до лакта и замрзнули раме. Након спровођења експеримента са раменом, одсекли би га и прелазили на другу руку, постепено режући и њу. Затим су почели експерименти на ногама заробљника: одсекли би им ногу до колена, а затим до бедара. На крају би остали само глава и тело, али ни у том стању нису престали са насиљем над човеком, већ су га давали онима који су се бавили другим експериментима“. 

    На суђењу у Хабаровску ово је утврђено, као и чињеница да ако се заробљеник опорави, иако је био заражен смртоносним бактеријама, то га није спашавало од поновних експеримената који су настављени све док не наступи смрт. Само у „Одреду 731“ годишње је било до 600 жртви. Од 1940. године до дана предаје јапанске војске, на овај садистички начин је побијено најмање 3000 људи. 

    Одлагање смрти

    Вежбајући са експерименталним „трупцима“, јапанска војска је желела да претвори читав источни део СССР-а у сличан полигон. Чланица судско-медицинске комисије, паразитолог Олга Козловскаја је рекла: „Када је државни тужилац Лав Смирнов говорио, нико од оптужених није подигао главу. Владала потпуна тишина. Затим су дали реч оптуженима. Нико од њих се није смео усудити да каже да је невин. Нико од нас није могао ни да помисли да се у тако колосалним размерама инфекција може ширити у лабораторијским условима. За нас, совјетске специјалисте, било је веома тешко поверовати у то да су злочине починили медицински радници“.

     

    Совјетско-јапански рат (9. август - 3. септембар 1945.). Становништво Харбина поздравља совјетске трупе 1. и 2. фронта Далеког истока.
    © Sputnik / Израиль Озерский
    Совјетско-јапански рат (9. август - 3. септембар 1945.). Становништво Харбина поздравља совјетске трупе 1. и 2. фронта Далеког истока.

     Јапански генералштаб је одобрио три главне методе употребе бактерија у ратне сврхе: распрскавање из авиона, бацање бактериолошких бомби и контаминација насеља, водних резервоара и пашњака вршењем бактериолошке диверзије. 

     

    За спровођење ових планова, у „Одреду 731“ је био формиран савремени у то време научно-истраживачки комплекс, који је омогућио производњу десетина килограма патогених бактерија — милијарде микроба је требало да заразе све около. Човечанство је спасено од ужаса бактериолошког рата само зато што је у августу 1945. године СССР ушао у рат пре него што је Квантунска војска покренула ово монструозно оружје. 
    Мир није од користи

    Бивши командант Квантунске војске Јамада Отозо био је приморан да призна кривицу на суђењу захваљујући прикупљеним непобитним доказима: „Само улазак СССР-а у рат против Јапана и брзи напредак Црвене армије су нас лишили могућности употребе бактериолошког оружја против Совјетског Савеза и других земаља.“ А на питање: „За шта конкретно признајете своју кривицу?“ Јамада је одговорио: „Признам кривицу у томе што сам директно надгледао припрему бактериолошког рата против СССР-а, Кине, Монголије, Енглеске, САД и других земаља. Такође морам да признам да је углавном ова припрема била усмерена против СССР-а. То објашњава чињеницу да су одреди „731“ и „100“ и њихови огранци били близу границе са СССР-ом“. 

    И ово постаје некако забрињавајуће сада када помислимо да бивши савезници Русије у Другом светском рату, Американци, опет распоређују своје тајне бактериолошке лабораторије уз границу Русије, конкретно у Грузији и Украјини. 

    Трибунал је осудио 12 оптужених на различите казне затвора у поправно-радном логору, од 2 до 25 година. Смртна казна тих година је укинута у СССР-у. Само су осуђени на 2-3 године у потпуности одслужили казну. Остали су пуштени из логора број 48 већ 1956. године. Пре него што су послати кући у Јапан, чак су их одвели на екскурзију у Москву у Хабаровск.  

    Тада је дошло до велике политичке игре око мировног уговора, око Курилских острва, и совјетско руководство је одлучило да покаже добру вољу, мир и хуманизам. Али уговор још увек није потписан. Нажалост, Јапан и сада доводи у питање исход Другог светског рата, током ког је био спреман да отрује половину човечанства. 

    Прочитајте и:

     

    Тема:
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (78)
    Тагови:
    75 година од Велике победе, биолошко оружје, Други светски рат, Јапан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога