Слушајте Sputnik
    75 година од Велике победе
    Преузмите краћи линк
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (81)
    2580
    Пратите нас

    Пребацивање снажне групе кроз читаву земљу, изненадни удар и потпуни пораз милионске војске непријатеља за мање од месец дана! Било је то тачно пре 75. година, 30. јула 1945. године, када је на Далеком истоку формирана Главна команда совјетских трупа и само неколико дана касније започела совјетску инвазију на Манџурију.

    Тако је СССР помогао англо-америчким савезницима да победе Јапан.

    Спасавање Американаца

    Совјетским трупама које су биле концентрисане на Далеком истоку, командовао је маршал Александар Васиљевски који је стигао у Читу почетком јула. Акцијама морнарице и јединица ратног ваздухопловства су управљали адмирал флоте Николај Кузњецов и главни маршал авијације Николај Новиков

    На конференцији у Јалти у фебруару 1945. године, лидери антихитлеровске коалиције су се договорили о уласку Совјетског Савеза у рат са Јапаном два или три месеца након капитулације Немачке. Вашингтону и Лондону је то било јако потребно. 

    Према речима научног директора Руског војно-историјског друштва (РВИО) Михаила Мјахкова, Јапанци су покушали да преговарају са Москвом и извршили су неколико дипломатских маневара. Али СССР је остао веран савезничким обавезама. 

    „Америчка војска је сматрала да се рат са Јапаном неће завршити пре 1947. године, ако америчка армија сама нападне метрополу“, рекао је експерт. „У овом случају губици су процењени на више од милион војника и официра. Вашингтону је било неопходно да СССР уђе у рат.“

    Москва и Токио су потписали Пакт о неутралности у априлу 1941. године. Међутим, претња од јапанске инвазије постојала је током читавог Другог светског рата. Јапанци су, упркос споразуму, развили план за рат против СССР-а. Операција „Кантокуен“ би почела одмах по завршетку немачке „Барбароса“. Јапан је планирао да уништи совјетске трупе на Далеком Истоку за месец и по дана и да окупира Русију све до Сибира и Урала. 

    Стога је Москва тамо задржала велику групу. Дакле, подсетио је Мјахков, на Далеком истоку је било више тенкова него у активној војсци током битке у близини Москве. Било је до милион војника, али то није било довољно за офанзиву. Било је потребно кроз читаву земљу брзо пребацити радну снагу, технику, гориво и храну. 

    Масовна промена положаја је била спроведена Трансибирском железницом. Први ешалони су кренули у Забајкалски крај и на Далеки исток у мају. За два месеца овде је испоручено скоро 150 хиљада вагона са војницима и теретом. Трупе су такође морале да изведу километарске пешачке маршеве у изузетно тешким условима: преко степа и пустиња, по врућини, прашини, уз велики дефицит воде. Да би снабдевали групу храном и горивом, инжењерске трупе су изградиле путеве од скоро 1500 километара и ископале стотине бунара. 

    Совјетски бродови Пацифичке флоте
    © Sputnik / Леон Дубильт
    Совјетски бродови Пацифичке флоте.

    Почетком августа су формирана три фронта: Забајкалски, 1. и 2. Далекоисточни. Многим јединицама су командовали официри који су учествовали у борбама са нацистима у Европи. 

    „Командири са Далеког истока који су писали молбе да их пошаљу на Западни фронт, по правилу су остајали на месту“, рекао је Мјахков. „Сада су их заменили официри са борбеним искуством. За многе је то била права трагедија. Али тада су били потребни људи који су знали да се боре, уз одређену храброст и са осећајем супериорности над непријатељем“.

    До почетка августа у областима предстојећих борби је концентрисано око 1,7 милиона људи, 30 хиљада артиљеријског оружја и минобацача, више од 5 хиљада тенкова и ништа мање авиона. Са мора је копнену групу подржало скоро стотину ратних бродова. 

    Муњевит удар

    Квантунска војска је била најбројнија, најснажнија и најобученија, и окупирала је Манџурију и Северну Кореју. Совјетске трупе и подјединице монголских оружаних снага су добиле задатак да је окруже, „разрежу на комаде“ и потпуно униште. 

    Против нападача је било више од тридесет пешадијских дивизија, десет пешадијских бригада, укључујући и бригаду за посебне намене која је формирана од специјално обучених камиказа, две тенковске бригаде, две ваздушне армије, као и Сунгаријска војна флотила. То је више од милион војника и официра, 1200 тенкова, шест и по хиљада оружја, две хиљаде авиона и неколико десетина бродова. 

    „Квантунска војска је била најбоље припремљена у Јапану“, истиче Мјахков. „А у Манџурије су Јапанци сакупљали људске ресурсе да би подржали трупе на другим ратиштима, овде су експлоатисали много рудног богатства. Манџурија је покривала читаво западно крило јапанске метрополе. А њен губитак је значио крај царства“. 

    На граници са СССР и Монголијом, Јапанци су опремили двадесетак утврђених подручја ширине до стотину километара и дубине до педесет километара — четири и по хиљаде одбрамбених грађевина. Бункери, као и природне препреке, требало је да обуздају офанзиву. У случају пробоја одбране, Квантунска војска се повлачила у Кореју. Царски генерали су сматрали да ће совјетским трупама требати годину и по дана да заузму Манџурију и Унутрашњу Монголију. За то време Јапанци су желели да се прегрупишу, пребаце додатне снаге и изведу контранапад, премештајући борбу на територију СССР. 

    У пракси је испало сасвим другачије. У ноћи 9. августа, совјетске трупе су одједном напале јапанске положаје из више праваца. Прво је авијација бомбардовала непријатељске базе и комуникационе центре у Харбину, Чангчуену и Ђилину. Пацифичка флота је погодила јапанске морнаричке базе у Северној Кореји. У зору су напредне групе са три фронта кренуле са нападом са територије Монголије, Забајкалског краја, подручја око реке Амур и Приморског краја. 

    Совјетске трупе
    © Sputnik / РИА Новости
    Совјетске трупе пролазе једном од улица Харбина.

    За неколико дана совјетске трупе су напредовале дубоко унутар Манџурије, у различитим областима од стотину до петсто километара. Офанзива се развијала тако брзо да су задње јединице заостајале. Гориво, муниција и храна су морали да се испоручују авионима. Ипак, совјетске трупе су окупирале кључне градове и утврђене области, „бришући“ једну линију одбране за другом. Квантунска војска је претрпела огромне губитке, хиљаде Јапанаца се предало

    Пад царства

    У насталој ситуацији, команда Квантунске војске је затражила од совјетског руководства да прекине борбу, обећавши да ће јапанске јединице одмах одложити оружје. Међутим, већина припадника Квантунске војске је наставила да се супротставља, занемарујући наредбу. 

    Тада је Црвена армија форсирала офанзиву. Посебно формирани покретни и добро опремљени одреди, уз подршку тенкова и артиљерије, кретали су се напред, без страха од наглог одвајања од главних снага. У великим градовима Манџурије, Чангчуену и Мукдену, искрцана је војска ваздушним путем. Касније су припадници десантне јединице напали Порт Артур, Харбин и Пјонгјанг. Захваљујући изненађењу, они су брзо разоружали градске гарнизоне. 

    Маршал Васиљевски је 19. августа доставио ултиматум са условима капитулације начелнику штаба Квантунске војске. Захтеви су прослеђени свим војним јединицама. Након што су се нашли у безизлазној ситуацији, Јапанци су почели масовно да се предају. Међутим, остало је неколико моћних чворова отпора који су елиминисани тек крајем месеца. 

    „Совјетска инвазија Манџурије је јединствена операција која се сматра једном од најбриљантнијих у историји Другог светског рата“, истиче Мјахков. „Још увек је проучавају и то не само у руским војним академијама, него и у страним, укључујући и Војну академију Вест Поинт у САД. За неколико дана милионска групација је поражена. Темпо напретка је био задивљујући. Све се то одвијало у најтежим климатским условима, уз жесток отпор Јапанаца. Али совјетска војска је доказала да је до краја Другог светског рата постала непобедива“. 

    Током совјетске инвазије Манџурије, убијено је 82 хиљаде јапанских војника и официра, више од 650 хиљада је заробљено. Ненадокнадиви губици са совјетске стране: око 12 хиљада људи. Пораз Квантунске војске омогућио је ослобађање Курилских острва и Јужно-Сахалинска у најкраћем могућем року. Токио је изгубио велике базе у Кини и Кореји. Јапанском царству је остало само да се преда и ништа друго. 

    Прочитајте још:

    Тема:
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (81)
    Тагови:
    75 година од Велике победе
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога