Београд+ 20°C
Ниш+ 17°C
Слушајте Sputnik
    Заставе Грчке и ЕУ на Грчкој амбасади у Бриселу

    Да ли је Грчка устукнула?

    © AP Photo/
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    0 56011

    Ово је питање које заокупља Европљане након што је Сириза, грчка коалиција радикалне левице чији је долазак на власт уздрмао Брисел, постигла компромис са представницима еврозоне.

    Договорено је да се на четири месеца продужи зајам Европске уније и Међународног монетарног фонда од 7,2 милијарде евра и да се настави програм реформи које је ЕУ наметнула Грчкој. Након драматичних преговора Атине и Брисела, у коначни договор нису ушла сва обећања из кампање премијера Алексиса Ципраса, али су укључена најважнија, попут суочавања са хуманитарном кризом која је последица политике штедње. Велики број европских посланика левице и деснице описује ову политику као неподношљиву и контрапродуктивну.

    Једни поздрављају овај договор, други говоре о издаји.

    Италијанска „Република“ сматра да је реч о узмицању, британски „Гардијан“ пише о првом кораку ка обнављању политике штедње. Право су им дали најрадикалнији чланови грчке партије.

    Многи, међутим, говоре о политичкој мудрости Сиризе, која се све више доказује као озбиљна политичка снага.

    „Апсурдно је и шокантно да се (Сириза) критикује што је направила уступке који, притом, нису велики“, коментарише француски аналитичар Бернар Гета.

    „Партија радикалне левице жели да донесе промену у Европи преговорима, а не раскидом. Њени лидери су свесни да им предстоји дуготрајна борба, а компромис са представницима еврозоне им служи да добију на времену“, сматра Гета.

    Сириза „има визију и много више мудрости од оних који је критикују и подсмевају се са толико лакоће“, каже овај коментатор.

    Њени представници су увек говорили да Грчка треба да остане у евро зони „у којој нисмо подстанари већ сувласници“.

    „Добили смо битку али не и рат“, изјавио је Ципрас за „Гардијан“. „Показали смо да Европа може да буде арена за преговоре и међусобно прихватљив компромис, а не арена исцрпљивања, потчињавања и слепог кажњавања… Али преговори нису завршени“, поручио је након састанка министара финансија у Бриселу.

    Сириза жели да о условима за помоћ не одлучују бирократе, већ да о њима расправљају са европским партнерима и да услови који јој се постављају буду мање брутални како би се Грчкој помогло да ублажи терет задужености, подстицањем њеног привредног препорода повећањем куповне моћи грађана. Грци желе и да сами одлучују о томе како ће да смање потрошњу, а не да други у еврозони о томе одлучују.

    Грчки министар финансија Јанис Варуфакис, у изјави британском листу потврђује да је свестан граница. Оно што може да уради једна влада данас је, каже он, да тражи начин да „спасе европски капитализам од његове аутодеструктивне тенденције“ која прети народима и отвара врата фашизму.

    За филозофа Етијена Балибара, професора на универзитету Нантер у Паризу и његовог италијанског колегу Сандра Мезадру са универзитета у Болоњи, грчка влада је „направила уступак“ да би добила на времену и простору.

    Компромис са представницима еврозоне је тактички потез, чији је циљ да се освоје „нова подручја“ и припреме нови изазови, као што су избори у Шпанији, на којима партија Подемос, шпански пандан Сиризи, има шансе да освоји власт.

    „Наивно је веровати да грчка влада може сама да помери границе“, сматрају филозофи, јер „политика слободе и једнакости у Европи не може да се изгради само на потврди националног суверенитета“.

    Филозофи сматрају да победа Сиризе и продор Подемоса у Шпанији, као и потези грчке владе дају обрисе стратегије.

    За њих је кључ у политичком процесу који ће променити однос снага на европској сцени. Тај процес, који подразумева социјалне и политичке борбе, не треба да буде затворен у институционалним круговима.

    Тагови:
    штедња, мере штедње, ЕУ, Алексис Ципрас, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога