Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 390
    Пратите нас

    Хапшења Харадинаја и Орића не служе за спровођење правде и владавине права, него за политичке притиске. Једини мотив изненадног поштовања српских потерница би могао да буде умешаност политике.

    Задржавање Рамуша Харадинаја, председника Алијансе за будућност Косова, у Словенији и недавно хапшење ратног команданта Армије БиХ Насера Орића донекле је „збунило“ и српске политичаре, а премијера Србије Александар Вучића натерало да примети да се „нешто чудно дешава“.

    Из тог угла гледано, није наодмет запитати се зашто Запад одједном поштује српске оптужнице и потернице које је годинама игнорисао, и да ли је могућа њихова ревизија или укидање?

    Адвокат и бивши коминистар полиције Божо Прелевић каже за Спутњик да укидање оптужнице и повлачење потерница без извођења нових доказа није у складу са правом.

    Он објашњава да за повлачење оптужнице за ратне злочине које су подигнуте деведесетих и касније морају да постоје нови докази који говоре да они (оптужени) нису учинили оно за шта се терете. Тада, објашњава Прелевић, и потерница може да буде повучена.

    „Ревизија оптужница је неопходна ако имате сасвим другачије стање од онога које постоји у списима предмета. А ја не верујем да у системима предмета имамо другачије стање. Тужилаштво и полиција када ураде кривичну пријаву, и ако окривљеног нема, они морају да поднесу кривичну пријаву. То је правна техника која се не може избећи. А ако га после дужег времена и даље нема, наравно да ће завршити на потерници Интерпола“, каже он.

    Подсећања ради, хапшење Насера Орића, ратног команданта Армије БиХ, у Швајцарској уследило је по потерници Србије која га терети за ратне злочине са новим доказима за Сребреницу од 1992. до 1995, а који нису обрађени процесом у Хашком трибуналу, неколико дана уочи најављене посете председника Србије Томислава Николића Сарајеву. Посета је због „неповољне политичке ситуације“ и на захтев бошњачког члана већа Бакира Изетбеговића Председништва БиХ — одложена. Бивши вођа ОВК са Косова Рамуш Харадинај, председник Алијансе за будућност Косова, по оптужници Србије из 2006. задржан је у Словенији, три дана уочи наставака до сада можда најбитнијих преговора Приштине и Београда у Бриселу, у оквиру Бриселског споразума. Пре неколико месеци, због српске оптужнице за ратне злочине, министар спољних послова Косова Хашим Тачи није могао да буде гост једне невладине организације у Београду, због чега се подигла велика прашина.

    Управо због овога и Прелевић сматра да је ствар више политичка него правна.

    „Зашто се баш сада поступа по српским оптужницама, а не раније. Шта се то изменило? Није могуће да сада има више доказа. Докази су исти. Из тога може да се закључи да се различито поступа на основу истих доказа, што је у праву апсолутно забрањено. Дакле, једини мотив би могао да буде само нека врста умешаности политике у све ово“, сматра Прелевић, уз напомену да је сигуран да неће бити испоручени Србији.

    „И из тога видимо да је то ’мала шала‘, да они (ЕУ) у ствари покушавају да отежају неке релације, а не да их релаксирају. Та хапшења не служе за спровођење правде и владавине права, него притисцима за разне политичке потезе“, уверен је Прелевић, напомињући да је могуће и да Харадинајево хапшење има за циљ притисак на Косово, да се убрза са формирањем суда за ратне злочине.

    Одговарајући на питање у ком случају би ипак оптужнице могле да буду повучене, Прелевић је децидан — ни у ком, осим ако нема нових момента, који оптуженог ослобађају.

    Тагови:
    потерница, коментар, хапшење, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога