Слушајте Sputnik
    Палата Шенбрун у Бечу

    Бечка конференција – помирење условљено економијом

    © Flickr/ Kurt Bauschardt
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    0 214

    Предстојећа Бечка конференција о западном Балкану, за коју српски премијер Александар Вучић каже да ће бити прекретница за све земље региона, биће прилика за нове пројекте економске сарадње али и још једна шанса за унапређење помирења у региону, а да би била што ефикаснија треба уложити додатни напор у решавању књучних отворених питања.

    Аналитичари тврде да ће на конференцији превасходно бити речи о економским темама, као и о могућности инвестирања у земље западног Балкана, али претходно би требало осигурати позитивну политичку слику, која се најпре огледа у нормализацији односа Београда и Приштине.

    Вучић је у недавној изјави рекао да је Београд спреман за наставак дијалога са Приштином у Бриселу. Наводећи да ће 27. августа на конференцију доћи немачка канцеларка Ангела Меркел, аустријски канцелар Вернер Фајман и председник Европске комисије Жан Клод Јункер, Вучић је изјавио да ће „то ће бити велики дан за цео Балкан. Мислим да ће до тада све да се решава".

    Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да Србија треба да уложи велики напор да у наредном периоду реши кључна питања како би конференција уопште имала ефекта, али да се притом не одрекне виталних националних интереса — одбрана Републике Српске, односно, очување Дејтонског споразума са једне стране, као и реализација минимума уступака Србије добијених Бриселским споразумом, са друге.

    Директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић верује да ће ова конференција послужити да се балканске земље вежу одређеним билатералним уговорима са ЕУ, како би водиле предвидиву политику.

    Притом, напомиње он, процес европских интеграција је у кризи и нико не може гарантовати балканским државама улазак у ЕУ.

    „Разумем наше политичаре да конференцију у Бечу виде као прекретницу или некакав историјски догађај, али ја не сматрам да је то истина. Њу треба посматрати у контексту наставка немачке политике, која ЕУ користи као инструмент како би осигурала своју позицију на Балкану", каже Пророковић.

    Поред тога, Пророковић очекује и да ће једно од важнијих питања на конференцији бити и проблем миграната на Балкану.

    „То ће бити веома непријатно за нас јер ће Европа покушати да пребаци тај врућ кромпир у руке Србије и то на име будућих евроинтеграција. Од нас ће се тражити не само да зауставимо нове таласе миграната, већ да финансирамо њихов останак на Балкану", истакао је он.

    У контексту помирења земаља западног Балкана аналитичари сматрају да, упркос чињеници да је то тренд у региону, што доказује и недавна посета трочланог председништва БиХ Београду, постоји много политичара, што из региона што из ЕУ, који то не желе. Најбољи рецепт за помирење је према њима боља економска сарадња држава у региону, јер што је регион богатији, мање ће људи бити оптерећени прошлошћу.

    Прва конференција земаља западног Балкана одржана је 28. августа 2014. године у организацији немачке канцеларке Ангеле Меркел, на којој су учествовале делегације свих земаља на подручју бивше Југославије, укључујући делегације Албаније, Аустрије и Немачке. Главна тема окупљања била је будућност проширења Европске уније, а најављено да ће се окупљања наставити и у наредним годинама. Овогодишња конференција се одржава 27. августа у Бечу, а наредне године домаћин ће бити Француска.

    Тагови:
    Бечка конференција, разговори, аналитичари, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога