Београд+ 27°C
Ниш+ 22°C
Слушајте Sputnik
    Београд

    Хоћемо ли сви моћи да купимо државне некретнине?

    © Flickr/ Dennis Jarvis
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 563113

    Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у државној својини, наишао је на оштре критике српске опозиције, али и удружења грађана.

    Док представници владајуће коалиције тврде да ће овај Закон омогућити додатни буџетски приход од државне имовине која се не користи, посланици опозиције оптужили су власт да продајом непокретности у државном власништву намирује партијске интересе и припрема се за изборе.

    Новим законом на продају ће ускоро бити понуђено око 700 државних некретнина, а право куповине имаће они који већ имају уговор о закупу непокретности, закључен пре 1. јануара 2015. године. Зоран Бабић, шеф посланичке групе СНС-а у српском парламенту, за Спутњик каже да ће на овај начин у државни буџет отићи 40 милиона евра.

    „На продају ће бити понуђене некретнине које не служе ничему државном и у којима су дугогодишњи, па чак и вишедеценијски закупци. Не ради се ни о каквим ексклузивним некретнинама, већ о гаражама, становима и пословном простору“, каже Бабић.

    Уочи усвајања овог Закона, из опозиције су на рачун власти стизале оптужбе да ће у посед државних некретнина које су на најбољим локацијама за мале паре доћи закупци Друштва за изнајмљивање некретнина (ДИПОС). Није познато колико се тачно некретнина налази у државном власништву, а податке о имовини од ДИПОС-а већ дуже време тражи удружење Мрежа за реституцију.

    „Скандалозно је да једно предузеће које газдује искључиво државном својином, крије не само списак некретнина које су јој поверене на управљање и убирање закупнине, већ и имена људи и предузећа који су закупци тих простора“, каже за Спутњик Миле Антић, координатор Мреже за реституцију.

    Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић поручио је да, уколико „Дипос“ без одлагања не поступи по његовом налогу и не пружи информације о имовини којом располаже, Влада Србије то треба да обезбеди принудом.

    Миле Антић из Мреже за реституцију каже да додатну сенку на овај закон баца и чињеница да ће на продају бити понуђена зграда Магистрата у Земуну, у којој се налазе просторије српских радикала.

    „Зашто Србија даје привилегију једној ванпарламентарној странци да се докопа вредне и културно-историјски значајне институције, која би требало да остане у власништву Републике Србије и за будућа поколења? То овом закону даје политичку димензију“, поручује Антић.

    Док из опозиције стижу критике да ће се на овај начин, међу владајућим кадровима крчмити државна имовина, шеф посланика напредњака Зоран Бабић каже да су закупци највећег броја некретнина које ће бити понуђене на продају управо људи са којима је бивши режим склопио уговоре о закупу.

    „Они су амандманом Борка Стефановића показали да желе да заштите само те људе. Значи, немају ништа против продаје некретнине, нити да купци буду људи са којима су они склопили уговоре. Противе се само да се као купци појаве људи који су постали закупци у последње три године, а то је свега нешто више од десет посто свих уговора“, каже Бабић.

    Новим законом право куповине неће имати подзакупци и они који државне некретнине користе по основу уговора о пословно-техничкој сарадњи. На продају неће бити понуђена ни дипломатско-конзуларна представништва страних земаља у Србији, војни објекти или задужбине, као ни некретнине које подлежу Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

    Тагови:
    некретнине, држава, станови, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога