Слушајте Sputnik
    Беба чека млеко

    Хоћемо ли бебе хранити кока-колом, уместо млеком

    © Flickr / Bradley Gordon
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 332
    Пратите нас

    Тренд здравог живота је последица великих рекламних кампања. Све остало је велика глобална превара у којој неко пристаје да игра добровољно, неко је изманипулисан, а ми сви причамо о том здравом животу као о Бог зна чему.

    Можете ли да замислите да уместо да доји или пије млеко, беба на цуцлу из флашице пије „кола-колу“? Наравно да вам сад тренутно то делује немогуће, али поучени досадашњим искуством индустрије хране, можда ускоро светлост дана угледа неко истраживање које саветује да ће бебе имати, на пример, мање грчева ако пију „кока-колу“.

    Наиме, компанија „Кока-кола“ је недавно изашла у јавност са истраживањем научника „Глобалне мреже за енергетски баланс“ која примењује иновативна решења за превенцију болести повезаних са лошом исхраном и мањком физичке активности и то истраживање је показало да за гојазност нису крива газирана пића, већ мањак физичке активности.

    Шта кажете сад? Мада, ипак ви немојте беби давати „кока-колу“, ма шта научници рекли. Поготову што је „Њујорк тајмс“ средином овог месеца открио да је компанија „Кока-кола“ са милион и по долара финансирала поменуто истраживање.

    Будите скептични, нема једноставних одговора

    Психолог и дугогодишњи истраживач Првослав Плавшић препоручује да људи буду скептични јер онај ко финансира неко истраживање очигледно има одређени интерес, али су, каже наш саговорник, и истраживања осетљива пошто не важе за сваког човека, у свакој старосној доби и у свим приликама.

    „Ми обично ништа од тога не знамо и не узимамо у обзир, него желимо само да имамо тачан одговор ’да‘ или ’не‘. А то је најгоре. Није могуће на сва питања одговорити са ’да‘ или ’не‘. Одговори су најчешће тачни на средини, односно у одређеним околностима и у датој ситуацији код одређених људи утицаји су овакви или онакви“, појашњава Плавшић за Спутњик.

    Истраживачи, према Плавшићевом мишљењу, нису они који лажирају налазе јер су заинтересовани да очувају свој интегритет и стручност, како би могли да раде и сутра. Ако би лагали или издавали лажне налазе, то могу урадити једном и више немају шта да траже. Међутим, како нам даље појашњава, у извештајима — који су често врло компликовани и који имају графичке, нумеричке и разне друге исказе и формуле — често се крије истина јер неко не уме да их прочита или сами истраживачи закључују у сажетку врло мало од онога што се показало.

    „Та истина је, дакле, само делимична. Истраживач каже ’ако‘ — па онда следи неки налаз, ’у ситуацији да‘ — па следи неки налаз и тако даље“, прецизира Првослав Плавшић.

    Спиновање људима од утицаја

    За Цвијетина Миливојевића, власника ПР агенције „Прагма“ оваква врста промотивних активности представља класичан спин. Спиновање је — да подсетимо, писао је о томе Спутњик раније — она врста комуникације која подразумева да као предложак у комуникацији постоји нека истина, односно полуистина којој дајете друго значење, неки други ефекат како би остварили циљ кампање.

    „Кад помињемо ’Кока-колу‘ и наручивање веродостојних исказа научника, поменимо да је управо прва спин акција 20. века била акција Едварда Бернејса, која је заправо била класична реклама за једну врсту сланине у Америци“, подсећа Миливојевић за Спутњик.

    Бернејс, кога многи називају оцем односа са јавношћу, а у последње време и оцем спина, је завртео сведочење лекара у корист обилног доручка. Прича је даље развијана како је заправо најздравији доручак „енглески доручак“ и да просто без сланине нема правог доручка. А све да би се на крају из тога закључило да је управо најбоља сланина та и та.

    Спиновање људима од утицаја
    © Sputnik . Ненад Зорић
    Спиновање људима од утицаја

    „Постоји један део ПР-а који се зове ’односи са људима и институцијама од утицаја‘ што није исто што и класично лобирање. Односи са људима од утицаја подразумевају да за своју кампању и акцију придобијете људе од струке који су ауторитети у некој области и који као такви имају снажан глас који се прима у најширој јавности или у појединим циљним групама“, објашњава Миливојевић.

    Ти ауторитети, додаје Миливојевић, и даље слове као независни експерти слично као у политичким кампањама кад политичка партија ангажује неке људе за које тврди да су подржали њену изборну кампању, јер мисле да ће тиме проширити свој круг присталица односно гласача на изборима.

    Профит у индустрији хране диктира тренд

    „Шта је то у ствари здрава исхрана?“, „Заблуде о здравој храни: Чај, боровнице и бели лук баш и нису толико добри за нас!?“, па онда „Со потпуно избацити“, „Пазите шта једете“… само су неки од наслова којима су потрошачи и читаоци или гледаоци медијских прилога о храни бомбардовани последњих година. Свако мало се појави неко истраживање које после месец дана оповргне неко друго, откривају истине и „истине“ о храни, настају веома читани лични блогови са темом како се хранити… 

    Откуд та помама и овакав тренд? Да ли је оволико интересовање за здравом храном постојало и раније?

    Kомпанија „Кока-кола” тврди да за гојазност нису крива газирана пића, већ мањак физичке активности
    © AP Photo / Vahid Salemi
    Kомпанија „Кока-кола” тврди да за гојазност нису крива газирана пића, већ мањак физичке активности

    Према мишљењу Првослава Плавшића, у питању је тржиште прехрамбених производа које је данас централно тржиште. У овој индустрији се, додаје Плавшић, улажу велика средства и стално се појављују нови производи.

    „Ево, узмите само пример шампона за косу. Сваких неколико месеци се појављује неки нови елемент или нека нова биљка која се ту унутра капне и која је, кажу, добра за ово или оно. Није нетачно да је то добро, али оно суштински не мења ствар. А и потрошачи су склони иновацијама, њима брзо нешто досади и онда желе да чују нешто ново. Одмах је то ново име и наравно нова кампања. Ново паковање са новим елементима даје нову цену“, прецизира узрочно последичну шему немилосрдног тржишта Плавшић.

    Чувена домаћа свиња мангулица, казује даље Плавшић, била је готово истребљена јер људи више нису желели масно, него су прешли на месо.

    „Онда се испоставило да се и уља рафинишу, али и да су животињске масти корисне, наравно у ограниченим количинама, и сад се поново појављују мангулице. Али пошто су оне сад ретке, имају високу цену. Та специјална маст коју смо ми пре 30 година бацали, односно нисмо желели да је користимо, сад је добила на цени“, појашњава Плавшић циклусе кретања тржишта и саветује потрошачима да буду разумни, умерени, саслушају неколико различитих савета и истраживања и укрсте неколико аргумената.

    Сви смо годинама индоктринирани

    Цвијетин Миливојевић пак овакав тренд описује као последицу индоктринације, односно дугорочне пропаганде. Он појашњава да као што је постоји политичка индоктринација — од идеје самоуправљања, преко националних индоктринација 90-тих година до садашње велике индоктринације како „Европа нема алтернативу“ — тако постоји индоктринација за здрав живот, „а истовремено једеш генетски модификовану соју“.

    „У свету је тренд здрав живот, али тренд здравог живота је такође последица великих рекламних кампања великих мултинационалних компанија. Значи, тај тренд здравог живота је нешто што је резултовало неким кампањама које су претходиле, али и дан данас гурају ту исту причу“, тврди Миливојевић.

    Повећано интересовање самих грађана за здравим начином исхране према мишљењу Првослава Плавшића везано је и за чињеницу да се људски век продужава, а тиме се прoдужава и интерес код људи да остану што дуже здрави.

    „Да се не лажемо, тајна мршавости је тајна коју носе монаси по манастирима, људи који се уздржавају од превелике хране, који редовно посте… Све ово остало је, уз подршку медија и свих других преносилаца порука, постала велика глобална превара. Дакле, једна велика лаж у којој сад неко пристаје да игра добровољно, неко је изманипулисан па и не зна да је у великој игри, а ми сви причамо о том здравом животу као о Бог зна чему“, закључује Цвијетин Миливојевић.

    Тагови:
    храна, здравље, утицај, пропаганда, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога