Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише ,
    0 123
    Пратите нас

    Суочена са највећом миграционом кризом од Другог светског рата Европа с нервозом чека заседање Европског парламента заказано за данас, на којем би председник Европске комисије Жан Клод Јункер требало да представи план о равномерној расподели избеглица с Блиског истока и Северне Африке по земљама-чланицама Европске уније.

    Ставови лидера држава на Старом континенту о овом плану су различити.    

    Избеглице у Србији
    © Sputnik / Валентина Булатовић

    Планом је предвиђено да, по систему принудних квота, земље Европске уније приме око 160.000 људи. Највише избеглица примиле би Немачка (40.000) и Француска (30.000), а најмање Малта и Кипар (нешто више од 400 људи).

    Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да је неопходно расподелити избеглице по свим земљама Европе, али је нагласила да тачан број људи у свакој од чланица ЕУ не може да зависи од „шеме прорачуна, него треба да се формира на основу животних околности“.

    „Треба утврдити број избеглица, а затим их поштено расподелити по земљама-чланицама Европске уније“, рекла је канцеларка, након састанка са шведским премијером Стефаном Ловеном. Она је додала да шема пријема миграната у ЕУ треба да буде транспарентна.

    Премијер Шведске је рекао да веома забрињава чињеница да је још много земаља које покушавају да избегну своје обавезе према избеглицама.

    Новом плану се, за сада, најгласније противе Мађарска, Словачка и Пољска, а коначну одлуку лидери чланица донеће у октобру, на Самиту ЕУ у Бриселу. 

    Директорка Центра за проучавање миграционе политике Викторија Ледењова сматра да ће нови план за расподелу избеглица посвађати земље Европске уније.

    „Јединствена Европа не постоји. Постоје богате, али и сиромашне земље, које свакако нису спремне да приме мигранте. Новац из европских фондова није решење за ове државе, тиме се само заобилази суштина проблема. Мигранти ће и даље стизати у Европу, тај доток се не може зазуставити зидовима, квотама или новцем“, наглашава Ледењова.

    Она објашњава да проблем треба сагледавати глобално и додаје да две и по хиљаде миграната које Брисел намеће појединим европским државама није крај.

    „За пола године или за годину дана ЕУ ће рећи: примите још две хиљаде. И европске земље ће још одлучније изражавати незадовољство, а то ће утицати на односе унутар ЕУ. Мислим да су власти Мађарске, Чешке, Словачке пре свега забринуте за будућност Европе. Ја новонасталу ситуацију видим као глобалну европску кризу“, каже Ледењова.

    Она додаје да у Европу не стижу само избеглице него и економски мигранти под маском избеглица и упозорава да ће ова велика сеоба народа утицати на друштвену, економску и демографску ситуацију у Европи.

    „Мала је вероватноћа да ће се мигранти интегрисати у европско друштво. Пропаст политике мултикултурализма најбољи је доказ да се они неће интегрисати. Сада мигранти сматрају да им Европа нешто дугује, да је њена обавеза да их храни и чува. Притом ће они и даље живети од материјалне помоћи коју издваја ЕУ. Постојећи систем никако не доприноси адаптацији миграната на услове у туђој земљи“, уверена је саговорница Спутњика.

    Викторија Ледењова каже да, наравно, међу избеглицама има много оних који беже у Европу од рата и желе да стекну образовање како би мирно живели и радили, али да забрињавају информације да се међу мигрантима крију и терористи, због чега није искључена могућност да нови талас миграната увећа број криминалних активности у европским градовима.

    Према прогнозама, ове године ће Средоземним морем доћи око 400.000 избеглица, а наредне године би њихов број могао да буде и већи од 450.000, саопштио је Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице.

    Тагови:
    план, Европа, избеглице, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога