Слушајте Sputnik
    Манастир Високи Дечани

    Може ли Србија да се узда у лобирање Ватикана

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    3142

    Током недавног сусрета са папом Фрањом у Ватикану председник Србије Томислав Николић добио је уверавања да Римокатоличка црква остаје чврста по питању непризнавања независности Косова и Метохије. Николић је од папе тражио помоћ за спречавање покушаја Приштине да постане члан Унеска.

    После прве званичне посете председника Ватикану јасно је да папа прати све што се дешава на Косову и Метохији и да је одлично упознат са прогоном хришћана у јужној српској покрајини, па чак зна и имена свих српских манастира.

    Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић
    © Фото : Дарко Танасковић
    Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић

    Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић подвлачи важност залагања Ватикана за заштиту хришћанског духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији. Међутим, Света столица има посматрачки статус у Унеску, па се о пријему Косова формално неће изјашњавати. Ипак, Србији тренутно значи свака подршка. Чињеница да Ватикан не признаје самопроглашену независност Косова значајна је за земље које своје ставове оријентишу према ставовима Свете столице, каже Танасковић за Спутњик.

    „Ватикан добро схвата да је ово питање много шире од пријема једне поблематичне земље у Унеско и да пријемом може бити поремећена и веома крхка равнотежа у региону, до чега Ватикану свакако није стало, имајући у виду положај католика, а и однос према исламу. Ватикан може кроз контакте својих дипломата и осталих званичника на широком плану да објашњава зашто у овом тренутку никако не би било добро да Косово уђе у Унеско“, додаје он.

    У седишту Унеска у Паризу, али и на сваком месту где је то могуће, у току је жива дипломатска активност Србије, како би се спречио улазак Косова у Унеско. Наше дипломате труде се да што већи број представника различитих земаља увере да је улазак Косова у ту организацију проблематичан и да би по њу био штетан. 

    После неуспелог покушаја преко Унмика захтев да се ово питање стави на дневни ред послала је Албанија, која је чланица Унеска. Добила је подршку 18 од 58 чланица Извршног савета те организације. Уз албански предлог, између осталих, стале су Велика Британија, Холандија, Француска, Немачка, САД, Турска, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Финска…

    Албански предлог прво ће бити разматран на бироу тог тела, а 7. октобра стиже на прву седницу Извршног савета, на којој се одлучује да ли улази на дневни ред.

    Танасковић подсећа да је према резолуцији 1244 Косово под протекторатом међународне заједнице. То је међународно правна реалност која се нажалост одавно не поштује, каже Танасковић.

    „Чим је 111 држава из међународне заједнице, које су уједно и чланице Унеска, признало Косово и са њим успоставило дипломатске односе, то значи да се они оглушују о резолуцију 1244, што као чланице УН не би требало да чине, али је то, нажалост, политичка реалност. Између међународно правне реалности, која се заснива на систему УН и ове политичке, створене управо непоштовањем тог оквира, који је успостављен резолуцијом 1244 и статуса Косова у складу са разолуцијом, ми у том простору тражимо начин да објаснимо да би овај даљи корак у кршењу међународног права био посебно штетан имајући у виду мандат Унеска и оно чиме он треба да се бави“, каже Танасковић.

    Он подсећа да је једнако важно питање на који начин би држава Косово бринула о културно — историјском и духовном благу јужне српске покрајине, а однос оних који би да брину о томе видели смо пре 10 година, током погрома.

    „Чак и кад би Косово било држава а није, за сада објективно не испуњава услове, нити се може очекивати да би обећања званичника Косова о томе како би се понашали кад би били чланови Унеска, могу имати наше поверење. И неке државе које су признале његову независност у овом тренутку имају резерве према томе да дају свој глас пријему Косова у Унеско, јер је ово ново питање и проблем који би имао далекосежне последице које иду далеко преко политичких последица признавања државе Косово“, истиче амбасадор Србије у Унеску.

    Поред све бриге модерне цивилизације за светску баштину коначна одлука о евентуалном уласку Косова у Унеско, јасно је — биће политичка. Подршку пријему до сада је дало  44  од 159 земаља-чланица Унеска. Не треба заборавити да би пријем Косова био сигнал за друге сличне ентитете у свету који би следили тај пример, чиме би суверенитет и територијални интегритет појединих држава био угрожен. Био би то преседан, јер би било прекршено правило међународног права, да један ентитет без међународно правног субјективитета, који није показао спремност да се понаша у складу са основним принципима на којима Унеско почива, буде примљен у ову организацију.

    Тагови:
    Унеско, пријем, Косово, Дарко Танасковић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога