Београд+ 35°C
Ниш+ 36°C
Слушајте Sputnik
    Ханс Фридрих Шодер

    Шеф УНХЦР-а: На Србији не треба да буде сав терет избегличке кризе

    © Tanjug/ ZORAN ZESTIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    124181

    Треба да постоји јединствен европски систем регистрације избеглица и миграната, а не да свака влада посебно региструје исте људе, каже за Спутњик шеф представништва Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице у Србији, Ханс Фридрих Шодер.

    Поред тога што је критиковао подизање зидова пред мигрантима, Шеф представништва Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице у Србији, Ханс Фридрих Шодер, улаже велики напор како би се спојиле породице које су ти зидови и жица раздвојили. Његов утисак је да људи у Србији имају симпатије за избеглице, да их разумеју. Исто мисли и о односу државе према мигрантима.

    „Генерално гледано, људска права у Србији се поштују, избеглице су заштићене, а ми помажемо властима да тако и остане. Посебну пажњу поклањамо најугроженијима, онима којима су потребни посебни услови, као што су инвалиди и труднице“, каже Шодер за Спутњик.

    Шеф УНХЦР-а пун је хвале за власти у Србији, не само када је у питању збрињавање избеглица, већ и њихова регистрација. Он истиче да у односу на друге земље, Србија ради одличан посао, јер покушава да региструје што више људи.

    „То је важно за националну безбедност, помаже властима да препознају криминалце и кријумчаре који могу бити међу овим људима. На срећу, таквих случајева није било. Ове избеглице прелазе многе границе, зато треба да постоји европски начин њихове регистрације, а не да свака влада посебно региструје исте људе. Ове ствари могу да се ураде, али то изискује ресурсе и време. Једна земља сама то не може да реши, потребан је јак европски систем који не би Србији оставио сав терет избегличке кризе“, каже шеф УНХЦР-а.

    Шодер каже да постоје различити начини интернационалног приступа мигрантској кризи и подсећа да смо део предлога могли да чујемо током недеље у Бриселу, предлог о евидентирању, одлучивању о избегличком статусу у Грчкој, а затим организованој расподели  избеглица у земље ЕУ.

    Прихватни центар за избеглице у Кањижи
    © Sputnik/ Сенка Милош
    Прихватни центар за избеглице у Кањижи

    „Њихов план би требало да почне да се примењује у новембру, али ће бити потребно време да видимо какви су ефекти, али то је први корак. Биће потребно још много корака да би смо добили разумљив међународни одговор на ову кризу“, процењује Шодер.

    Он каже да још увек није познато шта можемо очекивати током зиме, да ли ће се број избеглица повећавати или смањивати, да УНХЦР, Влада Србије и невладине организације морају да се држе заједно, како би обезбедиле довољно адекватних капацитета за зиму. Он подсећа да многе породице спавају на отвореном.

    „Знамо да су неке избеглице вероватно продале своја имања, куће, аутомобиле, многи приватно изнајмљују собе, они ће се склонити од зиме и хладноће, али шта ће се десити са Прешевом и Шидом где не постоји приватни смештај, са сиромашнима. Са Владом размишљамо о различитим опцијама како би смо избегли катастрофу, морамо да помогнемо Влади да припреми капацитете“, каже Шодер.

    Мигрантска криза почела је свега месец дана након што је нови шеф УНХЦР-а дошао у Србију. На питање Спутњика да ли његов долазак има везе са предвиђањем великог проблема за Србију и целу Европу, Ханс Фридрих Шодер каже:

    „Апсолутно не, то је коинциденција. Надам се да ће проблеми бити решени пре него што одем из ваше земље, имаћу неколико година и да уживам у Србији, у гостољубивости људи и предивном Београду, али у овом тренутку приоритет је да помогнем Влади Србије да се избори са кризом“.

    Тренутно је у Србији 60 људи из УНХЦР-а који на различите начине помажу Влади Србије. На терену је непрекидно и двадесет УН стручњака за кризне ситуације који помажу српским властима на улазима и излазима из земље.

    Тагови:
    криза, Србија, избеглице, Ханс Фридрих Шодер, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога