Слушајте Sputnik
    Председник Томислав Николић у посети Ватикану

    Папа ће доћи у Србију само ако дозволи СПЦ

    © Фото : Председништво Србије
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1112
    Пратите нас

    Може ли папа у Србију да дође као шеф државе? Тешко по свему судећи, јер политичко руководство Србије, иако посета има огромну политичку тежину и папин утицај доноси одређене политичке дивиденде, не може његов долазак да прихвати без мига Српске православне цркве. А став СПЦ-а је познат.

    Папина улога као државника и као верског поглавара су неодвојиве. Није се десило да је папа посетио неку државу, а да се није срео и са верским поглаваром. С друге стране, папа има огромну политичку тежину и српско државно руководство би могло да искористи његов утицај како би добила одређене политичке дивиденде.

    Посета римског папе Србији већ дуже време привлачи пажњу јавности. Српска православна црква тврди да папин пут у Београд води преко Јасеновца. Међутим, патријарх српски Иринеј изјавио је да још није време да папа посети српску цркву, али да српске власти могу да га позову у посету као државника и да се СПЦ у такву одлуку државе неће мешати.

    Може ли папа да посети неку државу само у својству државног поглавара Ватикана, а не и као верски поглавар Римокатоличке цркве?

    Пракса показује да су папине посете Румунији, Грчкој и Бугарској довеле, не само до сусрета са државним лидерима, већ и са верским поглаварима тих православних земаља, каже Александар Раковић из Института за новију историју Србије. Папине функције као верског поглавара католичког света и политичког поглавара ватиканске државе неодвојиве су, каже Раковић.

    „Приликом његове посете Румунији 1999, када га је позвао румунски патријарх, папа се сусрео и са румунским председником. Када је реч о папиној посети Грчкој 2001. године, на позив грчког председника, са папом се сусрео и архиепископ Христодулос, а 2002. године приликом посете Бугарској, на позив бугарске државе, са папом се сусрео и бугарски патријарх Максим“, каже Раковић.

    Било да је позив папи упутио верски поглавар или државно руководство, сусрет са верским поглаваром практично је известан, тврди Раковић. Слично је било и у случају Украјине, коју је папа посетио на позив председника и унијатске цркве.

    Слика Алојзија Степинца
    © AP Photo / MASSIMO SAMBUCETTI, MASSIMO SAMBUCETTI

    „Када би председник Србије позвао папу да посети Београд, то би практично значило да би врло тешко било могуће избећи сусрет са нашим патријархом Иринејем, а као што знамо, постоје неке компликације у односима које за сада тај сусрет чине тешко остваривим“, категоричан је Раковић.

    Он додаје да сусрет папе и српских власти није могућ без српског патријарха.

    „Државни врх Србије неће позвати папу у посету уколико не добије зелено светло од врха СПЦ, да би био могућ сусрет њега и патријарха. Мислим да неће бити преседана и папи неће бити упућен позив“, закључује Раковић.

    С друге стране, руски социолог религије Александар Шчипков, главни уредник интернет издања „Религија и медији“, каже да Ватикан с другим земљама, па и онима које нису католичке, може да сарађује на разне начине управо због тога што је папа истовремено поглавар Католичке цркве и монарх ватиканског града-државе.

    „То може допринети и односима са Србијом. Уколико дође до те посете, она ни на шта не обавезује патријарха СПЦ. Познато је да односи између Ватикана и Србије, поготово СПЦ, још од Другог светског рата нису на најбољем нивоу. Стога, вероватно, поглавар СПЦ тренутно не види перспективу за развој тих односа“, каже Шчипков.

    С друге стране, папа има огромну политичку тежину, додаје Шчипков, и српско државно руководство би могло да искористи његов утицај како би добила одређене политичке дивиденде.

    „То је политичка игра у којој СПЦ очигледно не жели да учествује. Управо на тај начин тумачим патријархову поруку. Али треба истаћи да ова политичка подршка значи и непризнавање независности Косова и Метохије“, закључује он.

    Тагови:
    католичка црква, Православље, Српска православна црква, Папа Фрања, Томислав Николић, Ватикан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога