Слушајте Sputnik
    Шпијунирање (илустрација)

    Ко то тамо прислушкује?

    © Flickr / Philippe Put
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 17
    Пратите нас

    Недавна изјава председника Владе Вoјводине и лидера ДС Бојана Пајтића да неко прислушкује његове телефонске разговоре, поново је отвoрила тему прислушкивања! Да ли је за легално праћење телефонских разговора потребан налог суда? Ко је овлашћен за прислушкивање?

    Директор Безбедносне информативне агенције (БИА) Александар Ђорђевић, међутим тврди да БИА никога не може да прислушкује без налога суда.

    „Систем прислушкивања је у техничком смислу тако уређен да је неопходна одлука надлежног суда. То је у законском оквиру Закона о БИА и Законика о кривичном поступку“, истакао је Ђорђевић.

    Оптужбе Пајтића да су његови разговори прислушкивани демантовао је и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, назвавши то покушајем дестабилизације државе. Он је додао да је заједно са директором БИА Александром Ђорђевићем спреман да одговара ако се пружи било какав доказ да су МУП или БИА учествовaли у пресретању комуникације Пајтића и Удовички.

    Да је прислушкивање у складу са законом могуће само уз одлуку суда, за Спутњик је потврдио и бивши министар полиције Божо Прелевић, упозоривши међутим да пракса показује да се нико тога не придржава. Он сматра да би неко што пре требало да се тиме позабави, била то полиција или тајна служба.

    Тренутно се по налогу суда званично прислушкује око 600 лица на територији Србије, међутим последња афера са Бојаном Пајтићем указује на то да прислушкивањем може да се бави свако.

    Према речима Прелевића, опрема за прислушкивање и праћење је доступна у малопродаји и веома је јефтина, иако је и продаја и коришћење законом забрањено. „Од идеје да се држава овим путем заштити од тероризма или организованог криминала, то се претворило да управо те организоване групе контролишу државу или покушавају да прикупе информације од државе у своју корист“, каже он.

    Недавно је и заштитник грађана Саша Јанковић упозорио да данас у Србији свако може свакога да прислушкује, иако то није одувек био случај. Одговорност тајних служби и органа власти, објашњава Јанковић, није само да они не прислушкују незаконито, већ и да онемогуће сваког другог да то ради, имајући у виду да се ради о кривичном делу.
    Омбудсман истиче да ни у најорганизованијим системима не постоји апсолутна гаранција за прислушкивање без одлуке суда, иако је до недавно у Србији то било на прилично солидном нивоу, имајући у виду да су и повереник за информације и заштитник грађана, као и неки други државни органи релативно успешно контролисали рад јавних служби.

    Прелевић, међутим, каже да је масовно прислушкивање почело још у доба Милошевића, али да се први скандал незаконитог прислушкивања десио за време Бебе Поповића док је био на челу Бироа за комуникације. Сада се овом методом, објашњава он, користе многи политичари и бизнисмени, а прислушкују се и амбасаде, али и државне установе.

    Питање прислушкивања је поново покренуто недавном изјавом председника Владе Војводине и лидера ДС Бојана Пајтића да неко прислушкује његове телефонске разговоре, а конкретно разговор са Лидијом Удовички, сестром министарке Кори Удовички. У том телефонском разговору од пре годину дана Лидија Удовички се пожалила Пајтићу да директор ЈП „Електромреже Србије“ Никола Петровић, иначе кум премијера Александра Вучића, тражи два милиона евра како би се ветропарк фирме „Koнтинентал винд партнерс“ прикључио на мрежу ЕМС.

    Пајтић је иначе у том телефонском разговору рекао Удовички да га је амбасадор Америке Мајкл Кирби обавестио како Никола Петровић сваког месеца за Вучића из земље износи два милиона евра.

    Председник Владе Војводине упозорио је да ће поводом прислушкивања његових телефонских разговора поднети кривичну пријаву, као и да ће се обратити свим надлежним иституцијама.

    Тагови:
    законито, легално, прислушкивање, афера, Бојан Пајтић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога