Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 581
    Пратите нас

    Министарство спољних послова Кине је 8. октобра изјавило да не располаже информацијама о евентуалном учешћу кинеске војне авијације у операцијама против Исламске државе у Сирији. Након што је почела руска авио-кампања у Сирији, читав низ махом израелских медија објавио је наводне изјаве о спремности Кине да се умеша у конфликт.

    По правилу у овим сензационалистичким изјавама помињао се кинески носач авиона „Љаонинг“, који се наводно упутио ка сиријским обалама, спреман да употреби своје ловце Ј-15. Најневероватнију верзију је 2. октобра објавио израелски медиј „Дебка“ — да је још крајем септембра „Љаонинг“ већ био сасвим близу сиријске обале (и чак да је ушао у руску базу у Тартусу), као и то да ће авијација са овог носача подржати руску ваздушну кампању.

    Да се ради о измишљотини види се „из авиона“. „Љаонинг“ је, према изјавама представника Министарства одбране НР Кине, најпре експериментални и школски брод. Свако премештање јединог кинеског носача авиона је моментално предмет необично велике пажње војних ресора великих светских држава и многих медија.

    Како би заиста могао да учествује у војним дејствима, Љаонинг је морао да пређе преко Индијског океана и Суецког канала, што би већ само по себи било новост. Овакав тип носача авиона на путу преко океана увек прате одговарајући бродови. А ништа од свега наведеног није било виђено у претходних пар дана.

    Нешто су умереније изјаве читавог низа других извора, на пример либанског „Масдара“ о томе да је наводно Кина упутила у Сирију војне саветнике и технички персонал. Позивајући се на сиријске изворе тврди се да ће Кинези стићи „у наредним недељама“. Ради се, наводно, о сценарију по ком Кина шаље у Сирију војно-техничку помоћ, као и кинеске саветнике и војно-техничке стручњаке. Па ипак, ни овде нема никаквих потврда.

    Кина, по свему судећи, није пружала неку значајнију војну-техничку помоћ влади Башара ел Асада током читавог трајања рата. Ипак, помагала је тако што је давала приличну економску помоћ у виду врло повољних кредита. И да, кинеско оружје се могло наћи у рукама милитаната ИД, али само зато што су га они добијали од савезничких арапских армија.

    Од гласина до реалне могућности…

    Могућност да се Кина на неки начин војно умеша у сиријски сукоб не би требало да буде одбачена једнозначно. Очигледно, сиријска криза јесте била тема коју су разматрале руска и кинеска страна током последњих недеља.

    Неке појединости у вези са руско-кинеским вежбама на Тихом океану које су одржане у августу, говоре у прилог томе да је могуће заједничко деловање у некој трећој држави. Наиме, током вежби било је одрађено заједничко искрцавање на обале треће државе и заједничко извршавање удара на копнене циљеве уз коришћење авиона ратне авијације, а не авиона морнаричке флоте.

    Али истовремено било који облик кинеског учешћа у конфликту значио би крај једне епохе кинеске спољне политике која траје више од тридесетак година, а током које се Кина трудила да избегава учешће у сличним операцијама.

    Потпуно је јасно да се технички Кина спрема за тренутак када се и може десити преокрет: гради океанску флоту, развија стратешку транспортну авијацију и ојачава могућности своје војне авијације за деловање ван сопствене територије.

    Постоје неки фактори који упућују на то да ће наступити тренутак за тако нешто током сиријског конфликта. Кина није заинтересована за свргавање Асада, с обзиром на то да би такво решење претворило Сирију у територију коју би у потпуности контролисале радикалне исламске групе. Не заборавимо да се на страни милитаната боре и поједини становници кинеске покрајине Синкјанг, коју већински насељавају Ујгури, туркијски народ који исповеда ислам.

    Тагови:
    ваздушни удари, војска Кине, Башар Асад, Либан, Израел, Сирија, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога