Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Марти Ахтисари

    Ахтисари поново међу Србима

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    5169

    Ми смо сада буквално заточеници међуалбанског сукоба, где Брисел, потпуно свесно, покушава да нас жртвује ради мира унутар албанске заједнице, док са друге стране навлачи антагонизам на Србе због онога што се десило у Унеску, каже Рада Трајковић, бивша посланица у косовском парламенту.

    Одлука Уставног суда Косова о суспензији дела Бриселског споразума који се односи на Заједницу српских општина, Србима на Косову и у самој Србији чини се да није оставила много простора за маневар. Ако изађу из приштинских институција биће криви за опструкцију истих, ако остану — сматраће се да се слажу са одлукама Приштине.

    Шта Срби на Косову могу, или шта треба да предузму, у оваквој, рекло би се пат-позицији?

    Бранимир Стојановић, потпредседник Владе Косова, објашњава да Срби са Косова, као и у протеклих 15 година, могу да рачунају само на Београд. У том контексту, он је чврсто уверен да ће Београд наћи решење и за овај проблем, јер, како каже, Албанци су много пута рекли да желе да брину о Србима, али то никада нису радили.

    Стојановић истиче да је и међународна заједница, у својим обавезама, била поприлично неозбиљна и неефикасна.

    „Нама остаје да верујемо у Београд и да кроз дијалог Приштина може да се натера да спроведе свој део споразума. У супротном, досадашњи дијалог и све што је урађено биће бесмислено“, истиче Стојановић.

    Коментаришући речи Улрике Луначек, посланице Европског парламента и известиоца за Косово, да уколико се установи да споразум о ЗСО није у складу са Уставом Косова, онда га треба мењати, Стојановић је рекао да би у том случају Србија могла да тражи од Уставног суда Србије да преиспита све одредбе сваког члана Бриселског споразума, и да у танчине провери да ли је баш све у том споразуму по законима Републике Србије, па онда да видимо шта све треба кориговати.

    „Ако уђемо у ту игру, онда заиста нећемо нигде да стигнемо, јер оно што је потписано не може да се коригује. Преговори и јесу били тако тешки управо зато што је било тешких ствари које је требало договорити. Ако се неко обавезао да нешто спроведе, онда то треба и да уради, а никако не треба да мењамо споразум до кога смо и те како тешко дошли“, сматра Стојановић.

    На питање да ли је листа „Српска“ у позицији да, ако се ствари не реше, изађе из власти или замрзне свој рад у косовским институцијама, Стојановић каже да увек има простора за маневар.

    „У том случају, моја ће препорука бити да се вратимо две до три године уназад, када смо своју политичку активност заснивали на раду ван косовских институција, и да тако пошаљемо јасну поруку да, без обзира на нашу добру вољу, неко ко доноси одлуке нема ни минимум жеље да Србима пружи право да опстану на том простору“, рекао је Стојановић, додајући да би то значило да нема више дијалога, или, како је рекао — свако у свој ров, па онда шта нам бог да.

    То, сматра он, никоме не би било у интересу, а најмање онима који су одговорни, уз напомену да верује да ће ипак надвладати разум.

    Рада Трајковић, бивша посланица косовског парламента, сматра да би сарадња свих српских опција присутних на Косову био показатељ да и Срби могу да имају јединствену и јаку позицију. Она чврсто верује да је Европска унија апсолутно заказала на овом пољу, а да њена млака реакција показује да се плаши реакције Албанаца.

    „Ова кампања за резултат има дискриминацију Срба и одузимање њихових права како би се задовољили Албанци, за које постоје два релевантна разлога: Окретање албанске опозиције према Србима у непријатељском смислу и страх од унутаралбанског сукоба, за који међународна заједница верује да би превазишао границе Косова. Регионални карактер заоштравања унутаралбанских опција довео би до тога да један део екстремне опције Албанца затражи помоћ од исламског фактора“, уверена је Трајковићева.

    Трајковићева дубоко верује да би замрзавање рада српских учесника у Влади Косова могло да утиче на рад косовских институција, јер би оне на тај начин изгубиле привидну мултиетничност на којој инсистира Приштина. А то би, верује она, и те како привукло пажњу међународне заједнице.

    „Ми смо сада буквално заточеници међуалбанског сукоба, где Брисел, потпуно свесно, покушава да нас жртвује ради мира унутар албанске заједнице, док са друге стране навлачи антагонизам на Србе због онога што се десило у Унеску“, објашњава она.

    На који ће се начин прича о ЗСО даље развијати остаје да се види. У међувремену, према писању косовске штампе, Влада Косова је спремна да Србији понуди опцију формирања Заједнице кроз већ постојећи оквир у Ахтисаријевом плану.

    Србија је, подсетимо, тај план давно одбацила, као и Уједињене нације, под чијим протекторатом се Косово и налази.

    Приштина, верују неки аналитичари, жели да искористи Србе са Косова и ЗСО како би Београд приволела да на неки начин прихвати Ахтисаријев план, што би за њих значило признање независног Косова, а да то нисмо изговорили.

    Тагови:
    ахтисаријев план, ЗСО, Уставни суд, УН, ЕУ, Марти Ахтисари, Рада Трајковић, Бранимир Стојановић, Улрике Луначек, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога