Београд+ 2°C
Ниш0°C
Слушајте Sputnik
    Војник у заштитном оделу

    Терористи употребили хемијско оружје

    © Sputnik/ Јуриј Абрамочкин
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    1126

    Страх од хемијског и биолошког оружја је оправдан, Исламска држава одавно користи хемијско оружје, тврде стручњаци.

    Недавно су користили иперит, из минобацача су гађали јединице Ирачког Курдистана на северу Ирака, наши војници су пребачени у болницу са дијагнозом „гушење“, каже за Спутњик представник „Курдистанског савеза“ у ирачком парламенту Наза Саид.

    Француски премијер Мануел Валс упозорио је да би терористи могли да искористе хемијско и биолошко оружје. Међутим, он није појаснио да ли Француска има оперативне податке о тим индицијама. Да ли свету који стрепи од терористичких напада прети и опасност од употребе бојних отрова?

    Представник „Курдистанског савеза“ у ирачком парламенту Наза Саид за Спутњик каже да чланови ИД одавно користе хемијско оружје.

    „Терористи су недавно искористили иперит, из минобацача су гађали јединице ’Ирачког Курдистана‘ на северу Ирака. Наши војници су пребачени у болницу са дијагнозом ’гушење‘. Такође, припадници ИД су неколико пута користили тај гас у провинцији Анбар, док су у Мосулу након ракетног напада ИД експерти безбедносних структура Курдистана пронашли трагове хемијских супстанци, које су се користиле за време владавине Садама Хусеина“, каже Саид.

    Да је страх од хемијског оружја после терористичких напада у Паризу оправдан, за Спутњик каже и професор Факултета за Безбедност Владимир Јаковљевић

    „Терористи могу да користите те отрове јер до њих је лако је доћи, као и до хемијских формула. Све се налази на интернету, свима је доступно, а оружје се може припремити у једној обичној лабораторији“, каже Јаковљевић.

    Он додаје да је опште познато како може да се направи такозвана „прљава бомба“, оружје код кога је око језгре класичног експлозива постављен радиоактивни материјал, који после експлозије контаминира, „испрља“ широко подручје, објашњава професор Јаковљевић.

    „То је опште познато у теорији, али у пракси још увек није примењено, што не значи да не може бити у оваквим околностима. Радиоактиван материјал је доступан из радиоактивног отпада, могуће је набавити га из нуклеарне електране. Довољно је да неко незадовољан својим статусом у електрани тај материјал изнесе и прода, данас је на тржишту све могуће“, каже Јаковљевић.

    Када је у питању биолошко оружје, Владимир Јаковљевић подсећа да је њиме такође једноставно баратати. Подсећа да је рат у Вијетнаму био полигон за његово испитивање, уништаване су шуме у којима су се крили борци Северног Вијетнама.

    „Што се тиче биолошких патогених микроорганизама, постоји могућност да се у неке залихе које су постојале у појединим подручјима, на перфидан начин убаце биолошки агенси. Период инкубације, само развијање епидемије траје 7, 10 или 21 дан. За то време терористи могу да се извуку са тог подручја, а онда настају последице, како по становништво, тако и по пољопривреду. Ту већ говоримо о тзв. агротероризму“, каже Јаковљевић.

    Војни аналитичар из Москве, Анатолиј Циганок, сумња да би терористи могли да искористе биолошко оружје, али према његовим сазнањима, многе земље већ примењују ригорозне мере заштите.

    „Што се тиче употребе хемијског оружја — као што знамо, до њега је већ дошло. Русија и Европа су свесне чињенице да би ИД могла поново да то уради. Подсетио бих да је пре неколико недеља сиријска војска  поразила јединицу ИД која је из непознатих разлога носила гас-маске, иако је према званичним информацијама хемијско оружје извезено из земље у складу са претходним договорима“, каже Циганок.

    Најстрашнији пример употребе хемијског оружја догодио се у марту 1995. године у Јапану.

    У нападу нервним гасом сарином на возове који су улазили у станице токијског метроа, које користе посланици парламента, чиновници оближњих министарстава и судова, погинуло је 13, а повређено више од шест хиљада људи.

    Пре Токија, сарин, бојни отров без боје и мириса, стављен ван закона Конвенцијом о хемијском оружју 1993. године, припадници јапанског култа Аум Шинрикјо су употребили у граду Мацумотоу, годину дана раније, када је погинуло осам, а повређено 200 људи.

    О страху говори чињеница да Јапанци годинама после напада на улицу нису излазили без заштитне маске, а поједини их и данас носе.

    После пада руског путничког авиона и масакра у Француској, свет је ушао у нову фазу сукоба са Исламском државом, у нову фазу страха од тероризма. Ипак, евентуална употреба хемијског или биолошког оружја на тлу Европе променила би светске односе више него после 11. септембра. Многе земље би биле приморане да открију карте.

    Тагови:
    биолошко оружје, хемијско оружје, терористи, тероризам, Исламска држава, Мануел Валс, Јапан, Француска, Сирија, Ирак, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога