Да Американци нису извршили притисак на Алију Изетбеговића да повуче потпис са Кутиљеровог плана за Босну и Херцеговину, трогодишњи грађански рат у тој балканској земљи могао би да буде избегнут, тврди шведски политичар Карл Билт.
Билт, својевремено дубоко умешан у југословенску кризу, данас је активан као члан међународног саветодавног тима председника Украјине, државе у којој такође траје грађански оружани сукоб, и који би такође био избегнут да није било америчког мешања, о чему би такође могао да сведочи. Међутим, Билт вероватно чека да прође четврт века да би проговорио о Украјини као што данас говори о БиХ.
Аналитичар Драгомир Анђелковић очекује да се о Украјини и америчком мешању у унутрашња питања те земље проговори и раније, за пет или десет година, када ћемо моћи да чујемо неки искрени исказ Карла Билта или неког другог. Матрица западне политике је таква, тврди Анђелковић, да западни центри моћи изазивају ратове и разне подлости који доводе до крвопролића, чега смо ми на Балкану били сведоци.
„Људи који су у томе учествовали, који су одрађивали прљаве послове, када прође неко време, да би купили амнестију пред историјом или задовољили сопствену савест, признају о каквим прљавим пословима се радило. Чули смо недавно Тонија Блера у каквим је прљавим пословима учествовао ради америчке агресивне политике на Блиском истоку, сада чујемо Карла Билта шта прича о БиХ. Несумњиво, сутра ће бити јасно да је Запад намерно изазвао рат у Украјини како би деловао против Русије, а они који су слуге и носиоци такве политике почеће да се посипају пепелом због недела у којима данас учествују“, каже Анђелковић.
На површини и у дубини западне политике, према Анђелковићевим речима, доминирају двоструки аршини и двоструки морал.
Са једне стране, поштено је и потпуно тачно сведочење Карла Билта о дешавањима у БиХ, сматра главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић. Његово сведочење о одговорности САД у спречавању постизања договора међу народима у БиХ пре него што се одиграо крвави сукоб већ је познато јавности и политичким структурама и на нашем простору, и у свету, али оно, према Вукадиновићевим речима ипак заслужује похвалу.
Намеће се питање, каже Вукадиновић, да ли ћемо за десет, петнаест или двадесет година слушати његово слично сведочење у вези са украјинском кризом, у коју је Билт исто тако дубоко инволвиран.
Вукадиновић наводи да Билт није једини сведок неподопштина које су се дешавале током рата у БиХ — поред њега о томе су сведочили и генерали Мекензи и Роуз, па и тадашњи специјални представник генералног секретара УН Јасуши Акаши. Заједнички именитељ свим овим сведочењима је да је, различитим методима политичке и медијске манипулације за сукобе окривљавана једна страна, док је друга за своје поступке била амнестирана и награђивана.
Билтова навала искрености закаснила је у односу на остале актере југословенске кризе, али за Вукадиновића је важна матрица по којој они функционишу.
„Да ли се ради о томе да проради савест, или се промени интерес, или да ствар више не буде важна, овакве изјаве и сведочења нам помажу да склопимо коцкице о ономе што се заиста дешавало на простору бивше Југославије деведесетих година, као што можемо претпоставити да ће сличне изјаве, не само Карла Билта, помоћи да разумемо шта се прошле и ове године дешавало у Кијеву и Украјини“, закључује Вукадиновић.
Сведочења попут Билтовог сигурно имају историјску вредност. Међутим, за људе који су, попут грађана Србије, преживели санкције, бомбардовање, прогоне и сатанизацију западних медија, накнадна сведочења мало значе јер не доносе ништа. Ни у једном од тих сведочења нема онога основног — кајања за почињена дела.
Нико се од сведока којима је накнадно прорадила савест није извинио грађанима Србије због учествовања у организованој кампањи против једног народа. Зато сведочења без прихватања одговорности или кривице за учињено, за обичне грађане имају малу вредност.
Сви коментари
Прикажи нове коментаре (0)
као одговор на(Прикажи коментарСакриј коментар)