Београд+ 2°C
Ниш+ 1°C
Слушајте Sputnik
    Фарма

    Оранице српске, газде европске

    © Фото: flickr/Phil Roeder
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић
    4137

    Иако предложеним изменама закона о пољопривредном земљишту странци неће моћи да купују српске оранице, моћи ће да на 30 година добију земљу у закуп. Док предлагачи закона сматрају да ће измене подстицајно деловати на пољопривреду, стручна јавност упозорава да се са изменама жури и да је неопходно сачекати окончање поступка реституције.

    Пацови
    © Sputnik/ Лев Иванов

    Измене Закона о пољопривредном земљишту изазвале су оштре полемике у стручној јавности, а неслагање у вези са предложеним решењима кулминирало је јуче у републичкој скупштини када је лидер ЛСВ Ненад Чанак почастио увредама и псовкама посланика СНС-а Марјана Ристичевића.

    Марјан Ристичевић, који у изјави за Спутњик тврди да је због претрпљеног стреса примљен у Ургентни центар, истиче да критике опозиције нису утемељене и да изменама закона српски пољопривредник неће бити оштећен.

    „Наши пољопривредници су оштећени продајом 300.000 хектара државне и задружне земље, који су продати између 2000. и 2010. године, чиме је капитал отишао са села. Власници који су дошли из града будзашто су купили земљу која вреди три милијарде. Да је нису продали, ми бисмо од закупнине те земље имали годишње 60 милиона евра. Али када то наведете некоме, онда доживите најгоре псовке“, каже Ристичевић.

    Буру у јавности у највећој мери изазвале су спекулације да ће изменом Закона бити омогућено да власници пољопривредног земљишта постану страна физичка и правна лица, имајући у виду чињеницу да је Србија потписивањем ССП-а на себе преузела обавезу да од 2017. године омогући за стицање права својине над пољопривредним земљиштем исте услове који су предвиђени и за држављане Србије.

    Предложеним изменама закона странци неће моћи да купују српске оранице, али ће имати могућност да на 30 година добију земљу у закуп.

    „Ми никоме не продајемо земљу, само малим пољопривредницима којима ће бити продато до 20 одсто по јединици локалне самоуправе од малих парцела према већим, то су обично узурпиране парцеле од којих држава нема велике користи. Право куповине имаће само мања пољопривредна газдинстава која имају мање од 30 хектара, а њима може да буде продато до 20 хектара. Апсолутно је искључена продаја странцима“, објашњава Ристичевић.

    Он прецизира да се право првенства закупа на 30 година односи на 30 одсто земљишта у локалној самоуправи. 

    „Дугорочни закуп ће се остваривати на основу права првенства закупа. Онај ко то право има мора да оствари прераду и не може да се бави искључиво ратарском производњом већ по јединици по хектару мора да направи одговарајућу производњу, мора да има прерађивачке капацитете, да ангажује радну снагу. Ми сматрамо да право на закуп на 30 година треба да остваре пре свега новоформиране задруге формиране од уједињених сељака“, каже Ристичевић.

    О предложеним именама закона Спутњик до закључења овог текста није успео да добије коментар од иницијатора вербалног сукоба у републичкој скупштини, Ненада Чанка.  

    Коме се жури?

    Говорећи о предложеним изменама закона, агроаналитичар Милан Простран истиче за Спутњик да је тридесет година прилично дуг период када је питању коришћење неког природног ресурса који је и Уставом проглашен добром од општег националног значаја.

    „Жао ми је што је Закон изашао из оквира струке и попримио политичке конотације, тако да очекивања да ће Закон да уреди сва питања земљишне политике неће бити испуњена. Ово је покушај да се само неки сегменти уреде. Не знам зашто се жури. Сматрам да би сва решења око земљишне политике требало одложити за још годину дана, када се оконча поступак реституције и  донесе Закон о земљорадничким задругама који ће омогућити повраћај земљишта задругама. Тек када се утврди шта остаје држави на располагању, може се уређивати и политика коришћења и очувања тог ресурса“, наводи Простран. 

    „Ми данас још увек не знамо колико је захтева за реституцију поднето имајући у виду да се поред домаћих великопоследника или богатијих фармера или земљорадника, за остварења права јављају и Немци или други страни држављани који су некада живели на територији Војводине или у неком другом делу Србије. То ће додатно створити проблем држави“, сматра Простран.

    Он истиче да је ово је већ трећа измена закона којом се уређују неке интересне амбиције.

    „Дефинитивно постоји идеја да одређени надолазећи инвеститори добију на 30 година одговарајуће земљишне површине у Војводини, тако је и створена та читава проблематика која је проузроковала незадовољство код пољопривредника.“

    „Прави потез би био када би се остатак земљишта, после реституције и повраћаја земљишта задругама, бесплатно, уз одређене услове, поделио малим и средњим фармерима. То је у нашој историји радио краљ Александар када је хтео да се захвали борцима и солунским добровољцима, делећи им по 5 хектара земље да могу да преживе“, сматра Простран.

    У ком год облику да буде усвојен, Закон о пољопривредном земљишту, извесно је, претрпеће до 2017. године још измена, с обзиром да је Србија потписивањем ССП-а преузела обавезу да омогући продају државног пољопривредног земљишта страним физичким и правним лицима.

    Тагови:
    Ристичевић, Чанак, Простран, закон, пољопривреда
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога