Слушајте Sputnik
    Деца хране голубове у центру Београда

    Да ли ће у 2016. Србија живети боље

    © Tanjug / Срђан Илић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2617
    Пратите нас

    „Будући да је већи терет реформи пребачен на 2016. годину, имаћемо и веће социјалне отпоре, јер ће решавањем питања предузећа у реструктурирању један део њих ићи у стечај, па и ликвидацију, те ће један број људи остати без посла. Такође, чекају нас и већи издаци за отпремнине”, каже за Спутњик економиста Саша Ђоговић.

    Србија је у 2015. години избегла рецесију и утрла пут ка оздрављењу државне касе. Међутим, пред Владом Србије и даље су велики изазови јер је већи терет реформи пребачен на 2016. годину, слажу се економисти.

    Др Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, каже да је највећи успех Србије у 2015. години то што је фискални дефицит практично преполовљен и са нивоа од близу 7 посто БДП-а у 2014, смањен је на 3 до 4 процента у 2015. години.

    „Тиме је земља значајно отклонила ризик од кризе јавног дуга. Остварени су и одређени позитивни помаци у унапређењу услова пословања привреде, кроз ефикаснију процедуру издавања грађевинских дозвола и унапређење рада инспекцијских служби, укључујући њихову бољу координацију“, објашњава Арсић за Спутњик.

    Да је захваљујући великим уштедама, али и бољем раду Пореске управе, у буџету Србије остварен добар резултат слаже се и др Иван Николић са Економског Института.

    „Фискалну консолидацију је обележила врло ригорозна штедња, што је био велики терет за бројне буџетске кориснике и пре свега за грађане, али упркос реалном паду тражње ми смо захваљујући бољем извозу и расту реалних инвестиција од око 8 посто, ипак забележили пораст економске активности“, каже Николић за Спутњик.

    Он примећује да су се у 2015. години јавна предузећа много одговорније понашала, па су у државни буџет уплаћивала много више него што су чинила претходних година.

    Стручњаци се слажу да је у години за нама недовољно урађено у области предузећа у реструктурирању, унапређења рада јавних предузећа и рационализације државне управе на свим нивоима.

    „Будући да је већи терет реформи пребачен на 2016. годину имаћемо и веће социјалне отпоре, јер ће решавањем питања предузећа у реструктурирању један део њих ићи у стечај, па и ликвидацију, те ће један број људи остати без посла. Такође, чекају нас и већи издаци за отпремнине услед смањења броја запослених у јавном сектору“, указује економиста Саша Ђоговић. 

    Према његовом мишљењу, пут ка фискалној консолидацији је трасиран, али још није стабилан.

    „Његова стабилност зависи од тога колико ће влада бити истрајна у реформским захтевима или ће пак преовладати популизам и демагогија, што би могло да доведе до углибљавања у реформама“, истиче Ђоговић за Спутњик.

    Саговорници Спутњика кажу да, и поред добрих резултата у 2015. години, не треба гајити илузије да ће грађани у наредној години живети много боље.

    „Имамо благо повећање смањених плата и пензија, што је добро али ипак недовољно да би се битније поправио стандард. Уколико се задрже ови резултати у погледу макроекономске стабилизације, ниске инфлације, стабилног курса и ако се буде ефикасно радило на поправљању пословног амбијента, мислим да ће пораст инвестиција од 8 посто бити још већи, што би тек тада обезбедило основни предуслов за већу стопу раста БДП-а и из ње заиста алиментирало битнији пораст стандарда у годинама пред нама“, каже Николић са Економског института.

    Сличног става је и професор Милојко Арсић са Економског факултета.

    „Влада би требало у наредној години да предузме мере којима би се додатно учврстила стабилност привреде, да настави са смањивањем фискалног дефицита, да унапређује услове пословања који у многим сегментима још увек нису добри. Такође, потребно је да унапреди рад државних институција како би привреднике и грађане усмериле ка образовању, предузетништву, иновацијама, а да их одвраћа од коруптивних послова или покушаја да се привилеговано богате“, закључује Арсић.

    Тагови:
    бољи живот, отпуштања, фискални дефицит, јавни сектор, буџет, Влада Србије, Иван Николић, Саша Ђоговић, Милојко Арсић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога