Београд+ 13°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Војник НАТО-а

    Руска претња или параноја НАТО-а

    © AP Photo/ Дарко Војиновић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    34028754

    Талас параноје који су покренуле Сједињене Државе након што су Русију прогласиле главном претњом, захватио је свет. Вашингтон је тиме послао јасан сигнал својим европским партнерима и аутоматски је распламсао антируску хистерију у земљама североисточне Европе.

    Шведска, Пољска и балтичке земље преко ноћи су почеле да извлаче из нафталина неке старе приче којима наводно поткрепљују тврдње да је Русија главна претња и непријатељ број 1.

    Украјина, Пољска и Литванија већ су склопиле војни савез и основале заједничку војску за „одбрану од Русије“, која има око 4.000 војника. Швеђани се, како показују документи који су процурели ових дана, спремају за рат са Русијом. Стокхолм не искључује могућност оружаног сукоба са „озбиљним противником у наредним годинама“. Финска због миграната тестира дронове дуж руске границе и доводи у питање вишедеценијску војну неутралност разматрајући перспективе уласка у НАТО.

    Балтичке земље — Естонија, Летонија и Литванија, које су и чланице НАТО-а, још лани су саопштиле да размишљају о заједничком систему противваздушне одбране као одговору на забринутост за безбедност због „активности Русије у том региону“. Њих је захватила таква параноја да чак и у руском војном ансамблу „Александров“ виде агресора и окупатора, а њихову турнеју као „војну операцију“.

    Пољска користи „руску претњу“ као изговор за размештање трупа НАТО-а на својој територији. Она се нада да ће ојачати своју војску на рачун Алијансе.

    Варшава ће бити земља-домаћин самита НАТО-а у јулу ове године, а како је објавила пољска влада, светски лидери ће се окупити како би размотрили „најефективнију борбу с претњама“, које долазе, пре свега, из Русије.

    Трагајући за новим доказима против Русије, Пољаци су чак решили да оду корак даље и да обнове већ закључену истрагу о авионској несрећи у близини Смољенска, у којој је 2010. године погинуо пољски председник Лех Качињски.

    Шири се фронт против Русије

    Антируском реториком земље североисточне Европе отварају широки фронт и сада се налазимо у зони новог „хладног рата“, упозорио је српски дипломата и бивши амбасадор Србије у Белорусији Срећко Ђукић у изјави за Радио „Спутњик“.

    „Не бих рекао да је Русија ишта урадила да се они осећају угроженима. Захваљујући Русији оне су добиле независност, постале су независне државе и на том капиталу су све време водиле антируску политику, која је с времена на време подгревана… Буквално од првог дана када су стекле независност од Москве, 1991.године, сваким даном је помало додавано на тај тас антируске политике и она је сада дошла до једног еуфоричног стања, што је веома опасно за Европу и чак шире, за међународне односе…. Тако се отвара један широки фронт, од Финске преко Пољске до Балтичких земаља и од Пољске до Украјине према Русији. Практично се подиже један зид, већи од Берлинског зида. Уопште не би требало да сумњамо да се сада налазимо у зони ’хладног рата‘, који још није добио свој прави назив, многи га негирају, али ово је сигурно нови ’хладни рат‘ у свом новом издању“, рекао је Ђукић.

    Раније је и руски председник Владимир Путин рекао да Русија не претендује ни на какве додатне територије и нема намеру да улази у конфликт ни са ким, али је у случају претње њеној безбедности спремна да пружи отпор.

    „Спољна политика Русије је мирољубива без сваког преувеличавања. Ако погледате политичку карту света, није тешко видети шта представља Русија и биће јасно да нам нису потребне туђе територије нити туђа природна богатства — ми имамо свега довољно и није потребно да ратујемо и сукобљавамо се са било ким“, рекао је Путин.

    Ко спинује причу о руској претњи

    Распламсавање приче о Русији као претњи иде на руку само САД, оценио је Ђукић, одговарајући на питање ко има интерес и ко спинује причу о руској претњи.

    „Интерес сигурно нема Русија. Нема ни Централна Европа, па чак ни Источна, која се налази у великим економским и политичким проблемима. Од тога има користи само газда преко океана. Њима то одговара, јер тиме решавају неке своје унутрашње проблеме и покушавају поново да загосподаре светом, да поврате изгубљене позиције. Рекао бих да је та игра врло, врло опасна“, оценио је Ђукић.

    Српски дипломата је изразио наду да Финска неће ступити у НАТО, јер би то могло да доведе до заоштравња, па чак и рата.

    „НАТО је постао нешто друго у односу на оно што је био за време Хладног рата и у периоду после њега, у ових 25. година. Он је постао једна милитантна, свеобухватна и тоталитарна организација. Очигледно је да НАТО-у сад није важна само Финска, већ и Црна Гора која се налази 3.000 километара од граница са Русијом. Према томе, влада политика — ако нисте са нама, ако нисте у НАТО-у, ви сте против нас. Нема несврстаних и нема неутралних. Ипак, желео бих да верујем да ће код Финаца, руских суседа, који су одржавањем Хелсиншке конференције одиграли велику улогу у преовладавању Хладног рата, победити зрно разума и да они, попут Црне Горе, неће ступити у редове НАТО-а како тиме не би много допринели заоштравању које може довести до рата.“

    Америчка стратегија у Европи

    Америка намерава да 2017. године за више од четири пута — са садашњих 789 милиона на 3,4 милијарде долара — повећа издвајање из буџета за распоређивање тешког наоружања и војне технике у Источној и Централној Европи, наводно у циљу „сузбијања Русије“, пише „Њујорк тајмс“.
    Планирано је слање додатних снага и опреме у Мађарску, Румунију и балтичке земље.
    Како је раније саопштено, главни приоритет Америци је вађење „руског трна из ока“ или како они кажу — обуздавање руске агресије. Терористи и заштита интереса САД иду после тога, што је открила сама Европска команда оружаних снага САД.

    Руска флота
    © Sputnik/ Vasiliy Batanov

    Аутор стратегије, како је саопштено, јесте главнокомандујући америчким оружаним снагама у Европи Филип Бридлав.
    Русија је у документу представљена као главна претња суверенитету свих европских земаља са којима се граничи.

    „Русија представља велики изазов нашим партнерима и савезницима и на то гледамо као на глобални проблем који захтева глобалну реакцију“, пише у стратегији.

    Поглед из Русије

    Руски председник Владимир Путин оценио је да САД први пут представљају једну од претњи руској националној сигурности, што показује у коликој су се мери односи између Русије и Запада у последњих неколико година погоршали.

    У Стратегији националне сигурности Руске Федерације, који је на Нову годину потписао руски председник, као још једна претња спомиње се и НАТО.

    „Није руска војска све ближе Вашингтону, већ напротив америчка је све ближе Москви“, констатовао је пре само неколико дана посланик Европског парламента из Пољске Јануш Корвин Мике, истичући да је претња са којом се Русија суочава објективна и да је Москва управу кад осећа претњу, јер је то заиста тако.

    Говорећи о тренутној геополитичкој ситуацији из угла Русије, политичара уопште не чуди деловању Москве.

    „Из њиховог угла, све изгледа овако, престао је да постоји Варшавски уговор, НАТО је ’појео‘ НДР. Затим Пољску, Чешку, Мађарску, Словачку. Затим Литванију, Летонију, Естонију. Затим Румунију и Бугарску. Тренутно покушава да „поједе“ Украјину. Постоји константна агресија НАТО-а у односу на Русију, управо тако то виде Руси“, рекао је пољски политичар.  

    Корвин Мике је такође подсетио на шалу са интернета: „Русија је жељна рата, погледајте само колико се прикрала НАТО-овим базама“.

    Шеф руске државе је својевремено истакао да је „спољна политика Русије мирољубива“, али је истовремено нагласио да партнери Русије треба да знају да је, у случају претње, Москва спремна да примени високо технолошко оружје ради осигурања своје безбедности.

    Тагови:
    америка, параноја, НАТО, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога